Rehabilitacija vraća pokret i kvalitet života – prevencija bolesti kičme počinje od najmlađih dana

Bolesti kičmenog stuba predstavljaju jedan od najčešćih zdravstvenih problema savremenog društva. Bolovi u leđima, smanjena pokretljivost i različita oštećenja kičme mogu značajno uticati na svakodnevni život, radnu sposobnost i kvalitet života pacijenata.

Upravo zato rehabilitacija ima veoma važnu ulogu nakon bolesti, povreda ili operacija. Cilj savremenih rehabilitacionih metoda jeste da pacijent ponovo stekne funkcionalnost, smanji bolove i vrati se svakodnevnim aktivnostima.

Stručnjaci ističu da bolesti kičmenog stuba nisu samo zdravstveni, već i veliki socioekonomski problem, jer predstavljaju jedan od vodećih razloga odsustvovanja sa posla i smanjene radne produktivnosti.

„Bolesti kičmenog stuba su značajan zdravstveni problem, ali i socioekonomski problem. To je jedan od vodećih uzroka odsustvovanja sa posla i smanjene radne produktivnosti“, ističu stručnjaci.

Uzroci problema sa kičmom mogu biti različiti. Najčešće su prisutne degenerativne promene koje dolaze sa godinama, ali se javljaju i bolesti izazvane povredama, upalnim procesima, deformitetima, osteoporozom, ali i malignim oboljenjima.

Poseban problem predstavljaju povrede kičmenog stuba, naročito kod mlađe populacije. Saobraćajne nezgode, padovi sa motocikala i druge traume mogu dovesti do ozbiljnih posledica i dugotrajnog oporavka.

Ipak, najčešći uzrok tegoba ostaju degenerativne promene koje su povezane sa procesom starenja.

„Kako godine prolaze, povećava se učestalost ovih bolesti, ali postoje faktori rizika na koje možemo da utičemo“, navode lekari.

Među faktorima koji mogu povećati rizik od nastanka problema sa kičmom su gojaznost, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, stres i nepravilne životne navike.

Savremeni način života dodatno doprinosi povećanju broja pacijenata. Dugotrajno sedenje za računarom, korišćenje mobilnih telefona, manje kretanja i nepravilno držanje tela postaju sve češći uzroci problema, čak i kod mlađih osoba.

Zbog toga stručnjaci posebno naglašavaju značaj prevencije i fizičke aktivnosti od najranijeg uzrasta.

„Neophodno je fizičku aktivnost uvesti u svakodnevni život. Već 30 minuta kretanja dnevno mnogo znači za opšte zdravlje, a posebno za zdravlje lokomotornog sistema“, poručuju lekari.

Kada se pojave prvi simptomi, najčešće su to bolovi u leđima i vratu, ograničena pokretljivost i osećaj nelagodnosti prilikom kretanja. Kod nekih pacijenata mogu se javiti i neurološki problemi ukoliko dođe do pritiska na nerve.

Dijagnostika počinje detaljnim razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom, nakon čega se, ukoliko je potrebno, rade dodatna snimanja i dijagnostičke procedure.

Rehabilitacija se zatim prilagođava svakom pacijentu pojedinačno. Stručni tim procenjuje stanje, određuje odgovarajuće vežbe i terapije, a cilj je da se povrati pokretljivost, ojača muskulatura i poveća samostalnost pacijenta.

Borba za zdravlje kičme ne počinje tek kada se pojavi bol. Ona počinje prevencijom, pravilnim navikama, kretanjem i brigom o sopstvenom telu.

Jer zdrava kičma nije samo pitanje pokreta – ona je osnova kvalitetnog i samostalnog života.

Projekat je realizovan uz podršku i sufinansiranje od strane Gradske uprave za socijalnu i porodičnu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport Grada Niša, čija je podrška omogućila snimanje i emitovanje 48 emisija, kao i ostvarenje svih planiranih ciljeva projekta.