Revolucionarna garda preuzima kormilo: Iran prelazi na tvrđi ratni kurs i širi ovlašćenja za udare
Iranska Revolucionarna garda (IRGC) pojačala je uticaj nad ključnim ratnim odlukama i praktično preuzela vodeću ulogu u upravljanju sukobom, uprkos tome što je u napadima izgubila deo najvišeg komandnog kadra, navode izvori.
Prema tim navodima, Garda je još ranije – računajući na mogućnost da njeni lideri budu eliminisani – delegirala ovlašćenja nižim činovima, koji sada imaju mandat da odobravaju i sprovode napade, uključujući i akcije usmerene ka susednim državama. Time se, kako se ocenjuje, ne samo ubrzava proces odlučivanja, već se režim osigurava od „praznog hoda“ u komandovanju čak i u slučaju novih udara na vrh strukture.
Unutar Irana, centralna uloga Garde i snažna bezbednosna kontrola dodatno otežavaju izbijanje masovnih protesta. Istovremeno, pitanje budućeg vrhovnog vođe – nakon smrti ajatolaha Alija Hamneija – moglo bi da dodatno učvrsti poziciju IRGC-a u državi. Kao potencijalni naslednik pominje se Hamneijev sin Modžtaba, za koga se navodi da ima bliske veze sa Gardom i podršku radikalnijih struja, posebno među pripadnicima nižih činova.
Izvori ukazuju da se strateški potezi IRGC-a od početka rata donose uz direktno učešće Garde, uključujući i nove komandne odluke pod vođstvom Ahmada Vahidija. U okviru sistema obezbeđenja kontinuiteta, svaka jedinica, kako se navodi, ima unapred određenog naslednika i do tri ranga niže – model koji treba da spreči raspad komandne linije u kriznim okolnostima.
Decentralizacija, prema objašnjenjima, nije ad-hok rešenje, već deo doktrine Garde već skoro dve decenije. Razvijena je nakon kolapsa iračkih snaga tokom američke invazije 2003. godine, sa idejom da se svaka provincija može samostalno braniti i da autoritet režima ostane funkcionalan i pod pritiskom spolja.
Takav sistem omogućava IRGC-u dvostruku ulogu: da bude glavna sila za vojni odgovor na spoljne napade, ali i ključni stub unutrašnje bezbednosti. Iako Garda nije potpuno homogena i unutar nje postoje rivalstva i sukobi, izvori tvrde da je „jedinstvenija nego ikada“ dok je Iran pod udarima. Ipak, napadi koji pogađaju i starije i mlađe komandante mogli bi da testiraju sposobnost Garde da zadrži stratešku koherentnost i jedinstveno komandovanje.
Osnovana posle revolucije 1979. godine, Revolucionarna garda se tokom decenija razvila u strukturu koju mnogi opisuju kao „državu unutar države“ – sa snažnom vojnom moći, obaveštajnom mrežom i ekonomskim uticajem. Uz to, preko svojih mehanizama i partnera u regionu, predstavlja jednu od ključnih poluga iranskog uticaja na Bliskom istoku, dok se unutrašnja stabilnost održava i kroz široku bezbednosnu infrastrukturu.
Izvor: (Tanjug)
