Samo su dva TV duela bila dovoljna da svima bude jasno: blokaderi su skoro dve godine bežali od ponuđenog dijaloga jer su bezlični

Posebno je otvoreno pitanje odnosa studentskog i političkog delovanja, kao i odgovornosti za stanje na univerzitetu i političko nasilje.

Zašto blokaderi skoro dve godine beže od stotinama puta ponuđenog dijaloga pokazalo se već u prvom sučeljavanju predstavnika vlasti i kandidata sa Studentske liste.

Bile su dovoljne dve predizborne debate, na televizijama „N1“ i „Insajder“, da se pred javnošću jasno vidi šta blokaderi nude građanima kada sa ulice pređu u političku arenu i budu primorani da svoje stavove brane argumentima, a to je ono što su sve ovo vreme izbegavali.

Klizav teren

Čak su i blokaderi nerado priznali kroz komentare na društvenim mrežama da je članica Predsedništva Srpske napredne stranke Ana Brnabić argumentima pobedila, a neki su procenili i ponizila, rektorku Univerziteta umetnosti i kandidatkinju na Studentskoj listi Mirjanu Nikolić.

Slično je prošao i kandidat Studentske liste Dušan Veljković u debati na televiziji Insajder, jer je naspram sebe imao Marinu Raguš sa liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, te je javnost od njega dobila niz neubedljivih obrazloženja, naročito kada je reč o nasilju, politizaciji univerziteta i zloupotrebi tragedije u političke svrhe.

Pokazalo se da je posebno klizav teren za blokadere kada treba objasniti granicu između studentskog i političkog delovanja ili preuzeti odgovornost za uništavanje visokog obrazovanja u Srbiji.

Sagovornici Kurira ocenjuju da je upravo to u debati pokazalo „dva lica Srbije“ – s jedne strane iskustvo i kompetencije, a sa druge potpuno odsustvo kompetentnosti.

Istoričar Ognjen Karanović kaže za Kurir da se ogolio problem blokaderske politike čim se sa parola prešlo na konkretna pitanja.

– Debata na televiziji „N1“ videla je dva lica Srbije. Jedno lice predstavljala je Ana Brnabić i tu smo videli sa kojim resursima znanja, kompetentnosti i državničkog iskustva lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ raspolaže.

S druge strane, videli smo bezličnu opciju blokaderske obojene revolucije, potpuno odsustvo kompetentnosti, nepoznavanje čak i naziva osnovnih institucija međunarodnog javnog poretka ili nacionalnog pravno-političkog sistema, ozbiljnu disfunkciju sistemskog obrazovanja, a navodno tu opciju predstavljaju najugledniji predstavnici akademske zajednice kod nas.

E, to vam je taj deo akademske zajednice koji bi da menja Srbiju. To je ta kultura, u Srbiji pristojna Srbija, koja nije u stanju svom političkom protivniku da pruži ruku, što se u normalnim okolnostima, odnosno u svim demokratskim zemljama i u demokratskim procedurama predizbornih kampanja, valjda podrazumeva – naglašava Karanović.

Parole umesto argumenata

On kaže da je u debati kod Mirjane Nikolić video „elitistički i nadmen pristup u ophođenju prema sagovorniku ili prema gledaocima“.

– A ono što je meni bilo najupečatljivije jeste arogancijom opterećena sklonost ka rasističkom posmatranju političkih protivnika.

Na otvoreno pitanje Ane Brnabić da li se Mirjana Nikolić slaže sa tim da se pristalice politike Aleksandra Vučića i fizionomski razlikuju od drugih ljudi, to jest da li su oni uopšte ljudi, ona nije htela da odgovori, već je rekla da ona nije biolog.

To vam sve govori šta bi se desilo našem narodu, šta bi se desilo svim onim ljudima koji ne dele ta rasistička, antihumana uverenja ili svetonazore blokaderskog pokreta u Srbiji.

Zato je potpuna dominacija Ane Brnabić i liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, ne samo u ovoj debati već i na izborima, apsolutno neizbežna – zaključuje Karanović.

Politički analitičar Marko Miškeljin ocenjuje za Kurir da su ove dve debate pokazale da kada predstavnici Studentske liste izađu iz svoje zone komfora i sednu preko puta predstavnika vlasti, njihov politički narativ postaje neodrživ.

– Najvažnije je da su građani konačno mogli da čuju konkretna pitanja o zloupotrebi univerziteta i političkom nasilju u parlamentu. I tu smo čuli mnogo parola, a premalo konkretnih odgovora.

Do sada su blokaderi uglavnom postavljali uslove drugima i odbijali dijalog. Ali kada postanete izborna lista i tražite glas građana, više ne možete da budete samo oni koji postavljaju pitanja. Morate imati odgovore.

Zato smatram da su ove debate pokazale suštinski problem Studentske liste: protest je jedno, a preuzimanje političke odgovornosti nešto sasvim drugo.

Nije dovoljno reći „sve mora da se promeni“. Građani imaju pravo da znaju kako, kojim putem i sa kakvim posledicama – naglašava Miškeljin.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Izvor: Kurir / 24sedam.rs / nsuzivo.rs