Sećanje na 78 dana agresije: Obaveza da pamtimo žrtve i čuvamo mir

Tokom 78 dana NATO agresije, sve do 10. juna 1999. godine, Savezna Republika Jugoslavija bila je izložena svakodnevnim napadima na vojne, infrastrukturne i civilne ciljeve.

Na meti su se nalazile kasarne, aerodromi, skladišta goriva, rafinerije, predajnici, mostovi i saobraćajna infrastruktura, dok su među stradalima bili i brojni civili.

Posebno su ostali upamćeni napadi na mostove u Novom Sadu, Bačkoj Palanci i Varvarinu, kao i stradanja putničkog voza u Grdeličkoj klisuri, autobusa, kolona izbeglica, bolnica i civilnih naselja. U više navrata korišćene su i kasetne bombe, čije su posledice ostavile dubok trag u sećanju građana Srbije.

Govoreći o tom periodu, gradski većnik za socijalna pitanja Dragan Antić, koji je tokom agresije bio borac, istakao je da su to bili trenuci neizvesnosti i straha, ali i ogromnog zajedništva, hrabrosti i spremnosti da se brani otadžbina.

Kako je naveo, najveći broj boraca tada su činili mladi vojnici na odsluženju vojnog roka, stari tek nešto više od 20 godina, ali su, uprkos godinama, pokazali odgovornost i odlučnost da stanu u odbranu zemlje.

Antić je poručio da je danas obaveza svih koji obavljaju javne funkcije da neguju kulturu sećanja, da poštuju porodice žrtava NATO agresije i da mlađe generacije uče koliko su mir i sloboda dragoceni.

Među najtragičnijim simbolima stradanja ostala je trogodišnja Milica Rakić, dok su u brojnim napadima uništavani domovi, škole, zdravstvene ustanove i privredni kapaciteti.

I Niš je više puta bio na meti bombardovanja, a jedan od najtežih napada dogodio se 7. maja, kada je u bombardovanju kasetnim bombama ubijeno 14 civila. Upravo zbog takvih tragedija, poruka sećanja danas ostaje jasna – žrtve ne smeju biti zaboravljene, a mir mora ostati trajno opredeljenje budućih generacija.

Tamara Mišić, novinar Niš TV