Simonović: Povređeni bezbedno zbrinuti, pregledi bez čekanja i obnovljeni bazeni u Institutu „Niška Banja“

Institut „Niška Banja“ nastavlja da unapređuje zdravstvenu zaštitu kroz brže zbrinjavanje pacijenata, preventivne preglede u udaljenim naseljima, prijem osoba kojima je pomoć potrebna bez zakazanog termina, kao i obnovu medicinske opreme i bazena, izjavio je doc. dr Dejan Simonović, pomoćnik v. d. direktora Instituta „Niška Banja“, gostujući u emisiji Niš TV „Gradska hronika“.

Govoreći o transportu i zbrinjavanju pacijenata povređenih u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori, Simonović je istakao da je reč o složenom procesu u kojem je bilo neophodno obezbediti neprekidnu koordinaciju medicinskih timova, aerodromskih službi i zdravstvenih ustanova.

Sedmoro povređenih zadobilo je politraume, zbog čega su pre transporta morali da budu stabilizovani i spremni za putovanje avionom. Prema njegovim rečima, premeštanje pacijenta sa teškim povredama moguće je tek kada su vitalni parametri stabilni i kada transport ne predstavlja dodatni rizik po njegovo zdravstveno stanje.

„Organizacija je obuhvatila transport pacijenata do aerodroma u Tivtu, njihov bezbedan smeštaj u avion, let do Niša, preuzimanje na aerodromu i prevoz do Univerzitetskog kliničkog centra Niš. Reč je o veoma kompleksnom procesu“, rekao je Simonović.

On je naglasio da su pacijenti u Crnoj Gori dobili odgovarajuću medicinsku negu i da su transportovani tek kada su se stekli svi potrebni zdravstveni uslovi.

U zbrinjavanju je učestvovao multidisciplinarni tim sastavljen od hirurga, grudnih hirurga, neurohirurga, pedijatara, anesteziologa, fizijatara, kardiologa i internista. Medicinska oprema i osoblje bili su spremni da reaguju ukoliko tokom transporta dođe do pogoršanja stanja nekog od pacijenata.

Simonović je ocenio da je ovaj slučaj pokazao koliko su za hitno zbrinjavanje važni brzina, precizna organizacija i saradnja različitih zdravstvenih ustanova.

Pregledi stižu do pacijenata u selima

Institut „Niška Banja“ zajedno sa Univerzitetskim kliničkim centrom Niš organizuje i preventivne preglede stanovništva u udaljenim seoskim naseljima.

Simonović je naveo da su zdravstveni timovi odlazili kod građana koji zbog starosti, nedostatka prevoza ili drugih okolnosti godinama nisu bili kod lekara.

„Starija populacija često nema uslove da dolazi na redovne preglede i kontrole. Zato smo odlučili da mi odemo do pacijenata, organizujemo preglede u njihovim selima i pružimo im potrebnu zdravstvenu zaštitu“, kazao je Simonović.

Tokom ovih akcija obavljani su kardiološki, reumatološki i fizijatrijski pregledi, uz korišćenje mobilne medicinske opreme. Pacijentima kod kojih je uočen zdravstveni problem odmah su zakazivane dodatne kontrole u Institutu „Niška Banja“ ili UKC Niš.

Preventivni pregledi, kako je objasnio, omogućavaju lekarima da na vreme otkriju bolesti koje još ne izazivaju jasne simptome.

Posebno je upozorio na hipertenziju i dijabetes, koji se često nazivaju „tihim ubicama“, jer mogu dugo da napreduju bez bolova i drugih upozoravajućih znakova.

„Suština preventivnih pregleda je da otkrijemo nešto što se još ne manifestuje i što pacijenta ne boli. Tako možemo da predupredimo ozbiljne posledice“, istakao je Simonović.

Tokom prethodnih preventivnih akcija obavljeno je više od hiljadu ultrazvučnih pregleda, a kod pojedinih pacijenata otkrivena su stanja koja su zahtevala hitnu reakciju i dalje lečenje.

Hitni pacijenti ne čekaju termin

Simonović je objasnio da Institut „Niška Banja“ razlikuje redovne ambulantne kontrole od pregleda pacijenata kojima je pomoć potrebna odmah.

Redovni kontrolni pregledi uglavnom se realizuju u roku od šest meseci, dok se pacijenti koji dođu sa uputom bez zakazanog termina primaju znatno ranije. Kada lekari procene da je reč o hitnom stanju, pregled i zbrinjavanje obavljaju se odmah u prijemnoj ambulanti.

Prema podacima koje je izneo, Institut je za šest meseci realizovao više od 24.000 pregleda i dijagnostičkih procedura, dok je između 1.500 i 1.600 pacijenata pregledano bez prethodno zakazanog termina.

„Te pacijente smo prihvatili, pregledali, odredili terapiju i zakazali dalje kontrole i dijagnostičke procedure. Kod kardioloških stanja, kada nema vremena za čekanje, zdravstvena nega pruža se odmah“, rekao je Simonović.

Cilj je, kako je naveo, da pacijent bude u centru zdravstvenog sistema, a da dijagnostiku, terapiju i dalje lečenje dobije što brže i jednostavnije.

Obnovljeni bazeni i savremenija oprema

Pored medicinskog rada, u Institutu su sprovedena i značajna ulaganja u infrastrukturu. Simonović je naveo da su bazeni popravljeni nakon gotovo pola veka, dok su istovremeno modernizovane laboratorije i nabavljeni novi medicinski aparati.

Među najznačajnijim ulaganjima je ultrazvučni aparat poslednje generacije na Klinici za kardiologiju. On omogućava precizniju procenu rada srca, promena na srčanim zaliscima i drugih kardioloških oboljenja.

Institut je dobio i novu opremu za hematološke i imunološke analize, kao i aparate za ispitivanje agregacije trombocita.

Simonović je istakao da razvoj ustanove ne podrazumeva samo nabavku opreme i uređenje objekata, već i stalno stručno usavršavanje zaposlenih.

Lekari Instituta upućuju se na supspecijalizacije iz kardiologije, hematologije i terapije bola, kao i na edukacije za primenu savremenih ultrazvučnih i drugih dijagnostičkih metoda.

„Možemo da napredujemo samo ukoliko smo aktivni, pratimo savremene tokove medicine i stalno ulažemo u znanje, opremu i uslove lečenja“, zaključio je doc. dr Dejan Simonović.

Redakcija Niš TV