Stojanović za Niš TV: Pad nezaposlenosti uprkos krizama u Benetonu i Leoni — „Garancija za mlade” već rešila više od 60 odsto prijava

Broj nezaposlenih u Nišu tokom novembra smanjen je za 71 lice u odnosu na oktobar, pokazuje najnovija statistika Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovaj podatak za Niš TV, gostujući u emisiji „Gradska hronika“, potvrdila je zamenica direktora NSZ u Nišu Vanja Stojanović, ističući da je reč o značajnom rezultatu, posebno imajući u vidu, kako je navela, turbulentan period i prekide radnih odnosa u nekoliko velikih sistema.

„To je jedan ozbiljan uspeh, s obzirom da smo imali jedan vrlo turbulentan period sa prekidima radnih odnosa najpre u Benetonu, zatim u Leoni i u Malošištu”, rekla je Stojanović.

Govoreći o zatvaranju Benetona, Stojanovićeva je naglasila da razlozi nisu lokalnog karaktera i da Niš, kao ni Srbija, nisu uzrok problema.

„Što se tiče Benetona, to nije bio problem ni kod nas u državi, niti je bio problem grada Niša. To je bio problem generalno u Benetonu, gde se zaista zatvorila fabrika u globalu, ne u Nišu samo”, objasnila je.

Posebno je izdvojila rezultate programa Nacionalne službe za zapošljavanje, među kojima i projekat „Garancija za mlade” namenjen osobama do 30 godina. Prema njenim rečima, Niška filijala beleži visoku uspešnost u rešavanju statusa mladih koji se prijavljuju na evidenciju NSZ.

„Od 10.000 mladih, preko 60 odsto je pozitivno rešeno. Garancija za mlade je projekat u kome od 1. januara 2024. godine svi mladi koji su se prijavili ulaze u program, a cilj je da se mlado lice do 30 godina ‘pozitivno reši’ u roku od četiri meseca od dana prijave”, navela je Stojanović.

Kako pojašnjava, „pozitivno rešenje” podrazumeva uključivanje u obuke i dodatna osposobljavanja, nastavak školovanja ili pronalazak zaposlenja — idealno trajnog. Stojanovićeva ističe da je Niš, kao univerzitetski grad, pokazao kapacitet da privuče i zadrži mlade, ali i da sistemski odgovori na njihove potrebe na tržištu rada.

Na tržištu rada, dodaje, i dalje su najtraženiji stručnjaci tehničkih, mašinskih i zanatskih profila, ali i visokoobrazovani kadrovi u oblastima zdravstva i informacionih tehnologija.

„Najtraženiji su stručnjaci tehničkih, mašinskih i zanatskih profila, ali i farmaceuti, lekari, informatičari, matematičari i profesori stranih jezika”, rekla je Stojanović.

Nedostatak stručnih radnika, prema njenim rečima, ostaje hroničan problem, ali se može ublažiti kroz prekvalifikacije i dodatne obuke, kako bi se kandidati brže prilagodili potrebama poslodavaca i savremenim zahtevima tržišta.

Milena Terzić, novinar Niš TV