Svet na ivici velikog sukoba: potvrđena smrt američkih vojnika, eksplozije potresaju Teheran – razmatra se specijalna operacija zbog iranskog uranijuma

Rat između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela ušao je u najopasniju fazu nakon gotovo dve nedelje intenzivnih sukoba. Potvrđena je smrt američkih vojnika, dok su eksplozije odjekivale u Teheranu, a sirene za uzbunu oglasile su se i u pojedinim NATO bazama na Bliskom istoku. Crni dim nadvio se nad pojedinim gradovima regiona, dok svet sa strepnjom prati razvoj događaja.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Države „rade ono što moraju“, poručujući da Iran plaća visoku cenu zbog, kako je naveo, „mržnje i terora“. Prema njegovim rečima, situacija se razvija izuzetno brzo, a sukob koji je započeo pre gotovo dve nedelje svakim danom poprima nove dimenzije.

U međuvremenu, na ulicama Teherana održani su protesti tokom kojih su demonstranti palili lutke sa likovima Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, uz skandiranje protiv Sjedinjenih Država i Izraela.

Francuski predsednik Emanuel Makron potvrdio je da je u jednom od napada ranjeno više francuskih vojnika koji su raspoređeni u Iraku u okviru međunarodne koalicije za borbu protiv terorizma.

– Ovaj napad na naše snage, koje se bore protiv DAEŠ-a od 2015. godine, neprihvatljiv je. Njihovo prisustvo u Iraku ima isključivo cilj borbe protiv terorizma. Rat u Iranu ne može biti opravdanje za takve napade – poručio je Makron, ne navodeći ko je odgovoran za napad.

Istovremeno, Vašington razmatra mogućnost pokretanja specijalne operacije u Iranu. Prema navodima američkih medija, jedna od opcija je slanje specijalnih jedinica kako bi zaplenile zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da bi neko morao da „ode i preuzme taj materijal“, naglašavajući da takva operacija trenutno nije pokrenuta, ali da ostaje na stolu kao mogućnost.

Paralelno sa vojnim tenzijama, rat je izazvao snažne potrese i na globalnom energetskom tržištu. Cene nafte naglo su porasle i premašile 100 dolara po barelu, što je najviši nivo u poslednje četiri godine. Zbog toga su Sjedinjene Države privremeno, na period od 30 dana, dozvolile kupovinu ruske nafte i naftnih derivata koji se već nalaze na moru, kako bi se ublažile posledice krize na tržištu energenata.

Takođe, zabrinutost su izazvale i tvrdnje britanskog ministra odbrane Džona Hilija, koji je naveo da ruski predsednik Vladimir Putin možda ima skrivenu ulogu u iranskoj vojnoj strategiji. Prema njegovim rečima, pojedini napadi iranskih snaga, naročito upotreba bespilotnih letelica, nose jasna obeležja taktike kakvu ruska vojska koristi u ratu u Ukrajini.

Dodatnu zabrinutost izazvale su sirene koje su se rano jutros oglasile u NATO vazduhoplovnoj bazi Indžirlik u Turskoj, gde su stacionirane i američke snage. Upozoravajući signal trajao je nekoliko minuta, a na društvenim mrežama pojavili su se snimci svetlećeg objekta na nebu, za koji se pretpostavlja da bi mogao biti projektil.

Istovremeno, Iran tvrdi da je njegov Korpus islamske revolucionarne garde raketama i dronovima pogodio američki nosač aviona „USS Abraham Lincoln“ u Omanskom moru i primorao ga na povlačenje, dok američki izvori nisu potvrdili ove navode. Prema izveštajima, američke snage su ranije otvorile vatru na iranski brod koji se približio ovom nosaču aviona.

Na diplomatskom planu, Kina je najavila hitnu humanitarnu pomoć Iranu u iznosu od 200.000 dolara, namenjenu porodicama učenika poginulih u sukobima. Istovremeno, izveštaji ukazuju i na političke napetosti unutar Bele kuće oko načina na koji se javnosti predstavljaju poruke o ratu.

Dok sukob ulazi u novu, još opasniju fazu, analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla imati globalne posledice – od bezbednosti do ekonomije i energetike.