Pravoslavni vernici sutra, 28. avgusta, obeležavaju Veliku Gospojinu, jedan od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici. Završetak Gospojinskog posta prate brojni običaji, a prema narodnom predanju postoje stvari koje bi uoči praznika trebalo učiniti, ali i one koje valja izbegavati.

Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina, praznik je koji Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 28. avgusta. Njime se završava i dvonedeljni Gospojinski post, jedan od četiri velika višednevna posta u toku godine.

Kako Velika Gospojina ove godine pada u petak, prema crkvenim pravilima na prazničnoj trpezi dozvoljena je riba.

Ipak, uoči praznika mnogo veći značaj od same hrane imaju molitva, praštanje, mir i priprema za praznični dan. Uz crkvenu tradiciju, tokom vekova razvili su se i brojni narodni običaji i verovanja.

Šta se tradicionalno radi uoči Velike Gospojine?

1. Više vremena posvetite molitvi

Završetak posta vreme je kada bi, prema hrišćanskom učenju, posebnu pažnju trebalo posvetiti molitvi, praštanju i pomirenju sa drugima. U narodu se veruje da bi upravo veče pred Veliku Gospojinu trebalo provesti što mirnije, bez svađa i teških reči.

2. Pripremite i uredite dom za praznik

U mnogim krajevima Srbije običaj je da se kuća pre velikog praznika očisti i uredi. Narodno verovanje čistoću doma povezuje sa slogom, mirom i blagostanjem porodice.

3. Duhovno se pripremite za praznik

Vernici koji su postili često završne dane posta koriste za ispovest i pripremu za pričešće. Za konkretna pravila posta, ispovesti i pričešća vernici bi trebalo da se posavetuju sa svojim sveštenikom.

4. Posvetite vreme porodici

Velika Gospojina u narodu ima posebno mesto među praznicima posvećenim Bogorodici. Zbog toga se ovaj dan tradicionalno vezuje za porodicu, majke i žene, a u pojedinim krajevima običaj je da se izbegavaju naporni poslovi i više vremena provede sa najbližima.

Četiri stvari koje se po narodnom verovanju izbegavaju

1. Svađe, uvrede i teške reči

Jedno od najrasprostranjenijih verovanja kaže da veliki praznik ne treba dočekivati u svađi. Posebno se savetuje izbegavanje besa, ogovaranja, uvreda i sukoba sa članovima porodice.

2. Teški fizički i poljski poslovi

Na samu Veliku Gospojinu u mnogim krajevima tradicionalno se nisu obavljali veliki poljoprivredni i fizički poslovi. Ovaj običaj vezuje se za poštovanje praznika i želju da se dan provede u miru.

3. „Varanje“ posta i preterivanje

Post se ne svodi samo na uzdržavanje od određene hrane. Njegov smisao je i uzdržavanje od loših postupaka, svađa i preterivanja. Zato se u narodnom predanju posebno upozorava da nije dovoljno postiti hranom ako se istovremeno čine loša dela.

4. Svađe oko novca i materijalnih stvari

Prema pojedinim narodnim verovanjima, uoči velikih praznika trebalo bi izbegavati rasprave zbog novca, dugova i imovine, kao i započinjanje novih sukoba zbog materijalnih pitanja.

Velika Gospojina je, pre svega, praznik posvećen veri, molitvi, porodici i miru. Zato se običaji razlikuju od kraja do kraja, dok narodna verovanja ne treba poistovećivati sa zvaničnim učenjem Crkve.

Za vernike je najvažnije da praznik dočekaju u duhu praštanja, sloge i molitve, okruženi porodicom i najbližima.

Redakcija Niš TV