Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, gostujući u emisiji RTS-a „Za stolom sa Apostolom“, da poslednjeg dana na funkciji predsednika radi na odlukama o pomilovanjima i aboliciji za deo ljudi uključenih u događaje tokom prethodnih godinu i po dana. Najavio je i da namerava da abolira takozvanu „novosadsku grupu“, ocenjujući da bi takve odluke mogle da doprinesu smirivanju političkih tenzija.

Vučić je u intervjuu, uoči najavljene ostavke na mesto predsednika Srbije, govorio i o parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, mogućem izgledu buduće Vlade, protestima i blokadama, Kosovu i Metohiji, odnosima Srbije sa Rusijom, Kinom, SAD i Evropskom unijom, zdravstvu, energetici, ekonomiji, kao i rezultatima svog predsedničkog mandata. RTS je potvrdio da je Vučić najavio da će ostavku podneti večeras, najverovatnije oko 20 časova.

„Radim na pomilovanjima i aboliciji – mnogi će se iznenaditi“

Vučić je rekao da je u nedelju ustao pre četiri sata ujutru, da je radio, pratio jutarnje programe i otišao u Predsedništvo kako bi završio poslove i spakovao preostale stvari. Pre dolaska na RTS primio je članove bokserske reprezentacije Srbije, a potom nastavio pripreme za odluke koje namerava da donese pre odlaska sa funkcije.

Posebno je izdvojio odluke o pomilovanju i aboliciji, navodeći da će se odnositi na ljude „sa obe strane“ koji su bili uključeni u događaje tokom prethodnog perioda.

„Mnogi će se iznenaditi“, rekao je Vučić, navodeći da će pravna forma odluke zavisiti od toga da li su postupci već okončani ili nisu, kao i da očekuje da takav potez doprinese mirnijem životu i boljem razumevanju u društvu.

Kasnije tokom emisije najavio je konkretnije da je njegova namera da abolira i takozvanu „novosadsku grupu“.

Prema podacima koje prenosi RTS, reč je o aktivistima uhapšenim u martu 2025. godine nakon što se u javnosti pojavio snimak razgovora u kojem se govorilo o akcijama tokom protesta. Vučić je u emisiji tvrdio da je grupa pripremala napade na RTS i naveo da će konačna odluka morati da prođe zakonom propisanu proceduru i pribavljanje mišljenja nadležnih organa.

Naglasio je da očekuje da takva odluka izazove protivljenje dela njegovih pristalica, ali da ipak namerava da je donese.

Veliki deo razgovora bio je posvećen predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, koji su raspisani za 25. oktobar 2026. godine. Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ proglašena je pod rednim brojem jedan, a Vučić je njen prvi kandidat i nosilac.

Vučić je izbore opisao kao veoma važne za budući politički pravac zemlje i ponovio da će u kampanji neposredno razgovarati sa građanima. Ranije je najavio da će deo kampanje voditi iz „škode“ i sa manjeg kamiona sa kojeg će se obraćati ljudima.

Tokom intervjua rekao je i da će između završetka parlamentarnih izbora i predsedničkih izbora, prema njegovom očekivanju, proći više od mesec dana.

Govoreći o političkoj konkurenciji, izneo je niz kritika na račun Studentske liste i protesta, dok je svoju listu predstavio kao opciju kontinuiteta politike koju je vodio. Reč je o Vučićevim političkim ocenama iz predizborne kampanje.

Prihvatio poziv RTS-a na debatu

Vučić je izjavio da prihvata poziv RTS-a za predizbornu debatu sa predstavnikom liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ Ilijom Srdanovićem i direktorkom Crte Vukosavom Crnjanski.

Tokom emisije pročitano je i saopštenje Studentske liste u kojem je navedeno da Srdanović nije nosilac njihove liste. Vučić je odgovorio da to smatra tehničkim pitanjem i ponovio da je spreman za debatu. RTS je objavio da je poziv za debatu upućen učesnicima, dok je naknadno objavljeno i da Crta neće učestvovati.

Vučić je tvrdio da je dijalog političkim protivnicima nudio više puta i ocenio da njegovi protivnici izbegavaju debate jer, prema njegovom stavu, nemaju dovoljno jaku argumentaciju. To predstavlja njegovu političku ocenu protivnika, a ne utvrđenu činjenicu.

Najava Vlade sa 12 ministarstava

Jedna od konkretnijih najava odnosila se na organizaciju buduće Vlade Srbije ukoliko lista koju predvodi dobije većinu potrebnu za njeno formiranje.

Vučić je rekao da bi želeo da broj ministarstava bude smanjen sa sadašnjeg velikog broja na svega 12, uz veću individualnu odgovornost svakog ministra.

Kao jednu od svojih grešaka naveo je izbor pojedinih ljudi na odgovorne funkcije, ocenjujući da je njihov rad u nekim slučajevima usporavao napredak. Kritikovao je radnu disciplinu pojedinih ministara i rekao da dobija podatke o vremenu koje provode na radnom mestu.

O aktuelnom premijeru Đuri Macutu govorio je pozitivno, nazivajući ga posvećenim i obrazovanim čovekom, ali je ocenio da je za funkcionisanje sistema potrebna veća disciplina.

Sličan model veće odgovornosti, kako je rekao, želeo bi da primeni i na lokalnom nivou.

Upozorenje na mogući incident izborne noći

Vučić je u emisiji izneo i tvrdnju da je dobio informacije o mogućem pokušaju izazivanja incidenta tokom izborne noći.

Rekao je da ga brinu informacije prema kojima bi, kako tvrdi, pojedinci iz inostranstva mogli da deluju sa ljudima u Srbiji, uključujući pojedince iz državnog aparata, kako bi bio izazvan incident koji bi potom mogao da preraste u nerede.

Kao hipotetički scenario pomenuo je pucanje u vazduh, naglašavajući da očekuje da bezbednosne službe utvrde činjenice i spreče eventualne incidente. Za ove navode u trenutku njegovog gostovanja nisu izneti javno dostupni dokazi, pa ih treba posmatrati kao tvrdnju koju je Vučić izneo u intervjuu.

„Odlazim ponosan na rezultate“

Govoreći o mandatu, Vučić je rekao da funkciju napušta ponosan na rezultate, ali da je svestan da je tokom godina pravio greške.

Kao rezultate vlasti naveo je EXPO 2027, Beograd na vodi, 684 kilometra auto-puteva, 243 kilometra novih pruga, oko 880 kilometara rekonstruisanih železničkih pravaca, izgradnju naučno-tehnoloških parkova i više od 250 zdravstvenih objekata.

Pomenuo je i povećanu dostupnost inovativnih lekova, ulaganja u infrastrukturu i rast plata i penzija, iznoseći ocenu da životni standard nikada nije bio viši.

Istovremeno je priznao da nije zadovoljan načinom na koji građani doživljavaju zdravstveni sistem, uprkos velikim ulaganjima u objekte, opremu i zaposlene.

Kao oblast u kojoj takođe nije zadovoljan rezultatima izdvojio je energetiku, ocenjujući da će ona biti jedno od ključnih pitanja budućnosti Srbije.

Govorio o zdravstvu i privatnom sektoru

Vučić je rekao da država mora dodatno da radi na zdravstvenom sistemu jer, kako je naveo, građani uprkos ulaganjima imaju razloga za nezadovoljstvo.

Govoreći o mogućem povezivanju privatnog i državnog zdravstvenog osiguranja, rekao je da u sistemu postoje različiti interesi, uključujući činjenicu da deo lekara radi i u javnom i u privatnom zdravstvu.

Naveo je da je odlazak medicinskih sestara iz zemlje bio veći problem od odlaska lekara i poručio da je spreman da sasluša različite predloge za reformu sistema.

Ekonomija, pet milijardi evra i „viša liga“

Vučić je rekao da je Srbija u trenutku kada je preuzimao odgovornost za izvršnu vlast imala ozbiljne probleme sa javnim finansijama i podsetio da je država morala da se zadužuje kako bi obezbedila isplatu plata i penzija.

Danas, prema njegovim rečima, država na računu ima oko pet milijardi evra.

Izneo je i ocenu da je Srbija po ekonomskim pokazateljima pretekla zemlje Zapadnog Balkana sa kojima se ranije upoređivala i da sada treba da pokušava da prati države poput Bugarske, Rumunije i Slovačke.

Kao ključ za naredni period izdvojio je rad, inovacije, energetiku i sposobnost zemlje da brzo reaguje na tehnološke promene.

Govoreći o globalnoj trci u tehnologiji, prepričao je razgovor sa predstavnikom velike kompanije iz satelitske industrije, koji mu je, kako je naveo, rekao da je između SAD i Kine mala razlika, dok Evropa tehnološki značajno zaostaje.

Mobilni telefoni i „digitalna lenjost“

Vučić je otvorio i pitanje vremena koje mladi, ali i zaposleni u državnim strukturama, provode koristeći mobilne telefone.

Pozivajući se na razgovore koje je imao sa španskim premijerom Pedrom Sančezom, rekao je da mladi dnevno provode veliki broj sati uz telefone i ocenio da prekomerna upotreba uređaja smanjuje produktivnost.

Najavio je da bi posle izbora trebalo ozbiljnije razgovarati o korišćenju mobilnih telefona u školama, ali i o disciplini u državnoj upravi.

Kosovo i Metohija: govorio o hapšenju Srba

Vučić je tokom razgovora posebno govorio o Kosovu i Metohiji.

Osvrnuo se na hapšenje Srba u Zubinom Potoku zbog sumnji za ratne zločine, navodeći da je država u kontaktu sa porodicama uhapšenih i da pomaže u angažovanju advokata. RTS je istog dana objavio da je u Zubinom Potoku uhapšeno devet Srba zbog sumnje da su počinili ratni zločin.

Vučić je postupanje prištinskih vlasti opisao kao metod pritiska na srpsko stanovništvo i kritikovao reakciju međunarodne zajednice.

Mir i stabilnost označio je kao jednu od osnovnih ideja svoje politike tokom prethodnih godina.

O Briselskom sporazumu: „Potpisao bih ga i ja“

Govoreći o ranijim političkim odlukama, Vučić se osvrnuo i na Briselski sporazum.

Naveo je da ga je formalno potpisao Ivica Dačić, ali da on od njega ne beži i da bi ga u tadašnjim okolnostima i sam potpisao.

Objasnio je da je Srbija u tom periodu bila ekonomski znatno slabija i zavisna od stranih investicija, kao i da je odnos međunarodnih snaga bio značajno drugačiji nego danas.

Istovremeno je rekao da nije želeo da potpisuje dokumente za koje smatra da bi značili priznanje nezavisnosti Kosova.

Neuvedene sankcije Rusiji i tvrdnja o „obojenoj revoluciji“

Na pitanje koji dokument smatra jednim od najvažnijih koje je potpisao, Vučić je izdvojio zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost kojima je definisana politika Srbije prema ratu u Ukrajini i sankcijama Rusiji.

On je izneo tvrdnju da je odluka da Srbija ne uvede sankcije Rusiji bila jedan od glavnih razloga za ono što naziva pokušajem „obojene revolucije“ u Srbiji, navodeći procenu od „najmanje 70 odsto“.

Za takvu uzročno-posledičnu vezu nije ponudio javno proverljive dokaze tokom intervjua, pa je reč o njegovoj političkoj interpretaciji događaja.

O Putinu, Rusiji i NATO-u

Vučić je rekao da je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom razgovarao 23 puta i njihov odnos opisao kao odnos međusobnog poštovanja.

Prepričao je i razgovor iz perioda 2015–2016. godine, kada je Putin, prema njegovim rečima, dobio informaciju da Srbija namerava da uđe u NATO. Vučić je naveo da mu je tada jasno odgovorio da članstvo Srbije u NATO-u nije njegova politika.

Govoreći o poslednjem razgovoru sa Putinom, rekao je da su razgovarali o ratu u Ukrajini, regionu i drugim pitanjima.

Naveo je i Putinovu tvrdnju da Srbija gas plaća oko 318 dolara za 1.000 kubnih metara, dok ga neke druge zemlje, prema toj izjavi, plaćaju znatno više.

Odnosi sa Kinom, SAD i drugim državama

Vučić je govorio i o odnosima Srbije sa Kinom, Sjedinjenim Američkim Državama, arapskim zemljama i Izraelom.

Posebno je naglasio odnos sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i ponovio svoj stav da je kineska investicija bila presudna za očuvanje smederevske železare.

Rekao je da Srbija nastoji da istovremeno razvija odnose sa velikim silama, uz očuvanje tradicionalnih prijateljstava, i da mu je važno što država nije uvodila sankcije Rusiji, ali je istovremeno gradila odnose sa Zapadom, Kinom, arapskim državama i Izraelom.

Kao važan cilj izdvojio je strateški dijalog sa SAD.

O protestima, blokadama i političkim sukobima

Vučić je veliki deo emisije posvetio protestima i blokadama u Srbiji.

Tvrdio je da je tokom prethodnih godina protiv njega vođena kampanja „dehumanizacije“ i kao primere naveo navode o takozvanom zvučnom topu, slučaj Jovanjica, tvrdnje povezane sa smrću navodnog dečaka u Valjevu i temu „Sarajevo safarija“.

To su njegovi opisi političke i medijske kampanje protiv njega.

Na pitanje da li političke protivnike treba nazivati „ustašama“ ili „teroristima“, odgovorio je da ne treba i izvinio se zbog uvredljivih izraza koje su koristili pojedini ljudi iz njegovog političkog okruženja.

Istovremeno je tvrdio da je tokom protesta bilo napada na prostorije SNS-a i njegove pristalice, navodeći Novi Sad, Valjevo i druge gradove.

Govoreći o pojedinim učesnicima protesta, rekao je da je spreman da prizna sopstvene greške ukoliko je nekada reagovao arogantno i da smatra da smirivanje političkih sukoba mora biti prioritet.

„Uvek sam gledao da ja budem taj koji prima udarce“

Govoreći o ličnoj ulozi tokom mandata, Vučić je rekao da je pokušavao da bude prvi koji preuzima političke udarce i odgovornost.

Naveo je da mu je najteže palo to što od političkih napada nije mogao da zaštiti svoju porodicu – roditelje i decu – ali da bi, kada bi mogao ponovo da bira, postupao isto.

Rekao je da mlađe političare želi da upozori da ne koriste metode lične dehumanizacije političkih protivnika.

O greškama i izboru saradnika

Vučić je rekao da je svestan da je tokom mandata grešio i da gotovo nije bilo dana bez neke pogrešne procene u svakodnevnom odlučivanju.

Kao jednu od najvećih grešaka izdvojio je izbor pojedinih saradnika.

Istovremeno je rekao da se nada da nije napravio mnogo pogrešnih strateških odluka i da iskustvo koje je stekao smatra resursom koji može da koristi Srbiji i nakon odlaska sa mesta predsednika.

Naveo je i da je tokom poslednjih 15 godina veoma malo koristio godišnji odmor i da mu rad predstavlja sastavni deo načina života.

Kultura sećanja i spoljna politika

Kao deo rezultata svoje politike Vučić je izdvojio i ono što naziva vraćanjem kulture sećanja.

Pomenuo je obeležavanje godišnjica „Oluje“, bitke na Košarama, proboja Solunskog fronta i proboja logoraša iz Jasenovca.

Istakao je da Srbija, prema njegovom stavu, treba da čuva sećanje na svoje žrtve, ali bez umanjivanja ili ismevanja žrtava drugih naroda.

Odlazak sa funkcije i nastavak političke borbe

Vučić je rekao da je predsedničku funkciju smatrao „najčasnijim poslom“ koji je obavljao i da odlazi zahvalan građanima koji su ga podržavali, ali i onima koji nisu.

Najavio je da će se nakon ostavke potpuno usmeriti na parlamentarne izbore 25. oktobra. SNS ga je prethodno kandidovao za nosioca liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ i kandidata za premijera.

Govoreći o mogućnosti poraza na izborima, rekao je da će rezultat izbora prihvatiti ukoliko njegova lista izgubi.

Poručio je da rezultate svog rada prepušta proceni građana i budućih generacija, navodeći da će se tek kroz 10, 20 ili 30 godina, prema njegovom mišljenju, moći celovitije ocenjivati period tokom kojeg je bio predsednik Srbije.

Najkonkretnija poruka sa njegovog poslednjeg intervjua na RTS-u u svojstvu predsednika ipak se odnosila na odluke koje namerava da donese pre odlaska – pomilovanja i abolicije, uključujući najavu da će pokušati da zakonski sprovede aboliciju takozvane „novosadske grupe“. Istovremeno, pred izbore 25. oktobra najavio je znatno manju Vladu sa 12 ministarstava, prihvatio poziv na predizbornu debatu i izneo tvrdnju da postoje informacije o mogućim pokušajima izazivanja incidenata tokom izborne noći.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Redakcija Niš TV