Vučić: Amerika menja kurs, Evropa zaostaje – Srbija traži ravnopravan glas i poštovanje svojih prava
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je na duboke promene u međunarodnim odnosima, ističući da zahlađenje između Amerike i Evrope nije nov fenomen, već proces koji traje godinama.
Kako je naglasio, taj zaokret nije počeo sa administracijom Donalda Trampa, već još tokom mandata Baraka Obame, a nastavljen je i pod Džozefom Bajdenom.
Posebno je izdvojio američki Zakon o smanjenju inflacije kao primer strateškog zaokreta Vašingtona, koji, iako nije otvoreno usmeren protiv Evrope, jasno pokazuje novu ekonomsku i političku logiku Sjedinjenih Američkih Država.
Vučić smatra da promene u američkom rukovodstvu neće značajno uticati na odnose sa Evropom, jer će se SAD pre svega fokusirati na globalnu utakmicu sa Kinom. U tom kontekstu postavlja ključno pitanje – šta će Evropa učiniti i kojim putem će krenuti.
Govoreći o stanju na evropskom kontinentu, predsednik Srbije ukazao je na ozbiljne strukturne probleme: demografiju, zaostajanje u razvoju novih tehnologija i bezbednosne izazove.
Prema njegovim rečima, Evropa gubi korak ne samo za SAD, već i za Kinom, a taj jaz se ubrzano produbljuje. Posebno je kritikovao, kako kaže, „život u balonu“ i sklonost evropskih elita da zanemaruju realne promene u svetu.
Vučić je naglasio da političke odluke sve češće podležu pritiscima društvenih mreža i javnog mnjenja, umesto da budu zasnovane na dugoročnim strateškim interesima. Kao ilustraciju naveo je razgovore sa evropskim zvaničnicima tokom pregovora u Briselu, gde su mu, kako tvrdi, otvoreno rekli da strahuju od reakcija „vojske botova“ na društvenim mrežama.
Kada je reč o poziciji Srbije, predsednik je poručio da, iako mala zemlja, Srbija traži da njen glas bude uvažen i da se njena pozicija razume. Istakao je da Srbija želi evropski put, ali uz očuvanje svojih nacionalnih interesa i prava da samostalno odlučuje o svojoj budućnosti.
Poseban akcenat stavio je na pitanje Kosova i Metohije, ukazujući na, kako smatra, dvostruke standarde u međunarodnoj politici. Uporedio je odnos prema teritorijalnom integritetu Ukrajine sa situacijom Srbije, postavljajući pitanje zašto se isti principi ne primenjuju dosledno. Poručio je da Srbija ne može prihvatiti gubitak dela svoje teritorije bez jasnog i pravednog međunarodnog okvira.
Vučić je takođe naglasio da Srbija nije protiv evropskih integracija, ali da očekuje konkretne korake – poput otvorenijih granica i realnih prilika za razvoj, umesto formalnih obećanja. Dodao je da Srbija nema problem sa javnim finansijama, ali da joj je potrebna jasna perspektiva i razumevanje njene geopolitičke pozicije.
Govoreći o budućnosti Evrope, predsednik je izrazio zabrinutost i ocenio da Unija mora donositi hrabrije odluke, redefinisati svoje prioritete i aktivnije delovati na globalnoj sceni, posebno u Africi i Aziji. U suprotnom, upozorio je, rizikuje dalji pad uticaja u svetu koji se ubrzano menja.
Zaključio je da Srbija ostaje deo Evrope i deli njenu sudbinu, ali da bez suštinskih promena i jasne strategije ne vidi prostor za optimizam u pogledu budućnosti kontinenta.
Redakcija Niš TV
