Vučić: Milijarde za zdravstvo i „Svoj na svome“ – više od 501.000 prijava, stižu rešenja i potvrde

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na godišnjoj konferenciji za novinare da su pre dva dana potpisani veliki ugovori koji se tiču Vojske Srbije i poručio građanima da mogu da se osećaju bezbedno. Kako je naglasio, reč je o ugovorima „u milijardama evra, a ne u milionima evra“, uz napomenu da će javnost biti obaveštena kada za to bude prilike i kada se proceni da je neophodno.

Vučić je naveo da se proizvodi i kupuje sve što je potrebno kako bi se, kako je rekao, osiguralo nebo iznad zemlje, te da će u naredne tri godine biti napravljen višeslojni sistem protivvazduhoplovne odbrane, kao svojevrsna mešavina sistema „iron dome“ i „iron fist“. Prema njegovim rečima, kombinovaće se postojeći sistemi koje država nije želela da uništava i najnoviji, najmoderniji sistemi, a cilj je da Srbija, u smislu protivvazduhoplovne odbrane i odbrane od potencijalnog agresora, bude među najopremljenijim zemljama u Evropi.

Modernizacija vojske i veći broj zaposlenih

Predsednik je rekao i da će se povećavati broj vojnika, posebno u posebnim i specijalnim jedinicama, uz najavu da će u takvim jedinicama, mimo povećanja od 5,1 odsto koje sledi od 1. januara, tokom naredne godine uslediti i dodatna povećanja. On je dodao da se naoružanje nabavlja na različitim stranama sveta – pominjući Francusku, Izrael, Kinu, Rusiju i druge – i istakao da se „bira najbolje“, uz rad stručnjaka koji prate kako da zemlja bude zaštićena. U tom kontekstu poručio je da država želi da se „nikada više ne ponovi 1999. godina“, uz ocenu da će „svako pre nego što pomisli da napadne Srbiju mnogo, mnogo puta razmisliti“, jer je, kako je naveo, vojska danas snažnija nego ikada.

Legalizacija 

Govoreći o programu evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima, Vučić je saopštio da je do 15 časova podneto ukupno 501.597 prijava za legalizaciju objekata, ocenivši da to potvrđuje veliko interesovanje građana. Kako je rekao, država već priprema rešenja u slučajevima koji su „potpuno čisti“, a prikazao je i primere potvrda o evidentiranju nepokretnosti. Prema njegovim rečima, plan je da se do maja i juna reši više od 400.000 do 500.000 zahteva.

Vučić je poručio da građani ovim postupkom dobijaju mogućnost stavljanja nepokretnosti pod hipoteku, uzimanja kredita i sigurniji pravni status, ističući da će „svako biti svoj na svome“. Dodao je da će građani, dobijanjem potvrda o evidentiranju, steći drugačija prava i moći da, kako je rekao, „jednom za svagda“ obezbede pravnu sigurnost i za decu, unuke i roditelje.

Bezbednost zemlje

U delu obraćanja posvećenom bezbednosti u zemlji, Vučić je izjavio da je tokom 2025. godine zabeležena najniža stopa kriminala, odnosno najniža stopa ukupno izvršenih krivičnih dela u istoriji Srbije. Naveo je da je registrovano 64.072 krivična dela, što je najmanje u poslednjih 25 godina od kada se to statistički meri, podsećajući da se od 2013. godine broj krivičnih dela smanjuje – sa oko 113.000, preko oko 67.000 u 2024, do oko 64.000 u 2025. godini.

Govoreći o najtežim krivičnim delima, Vučić je izneo podatke da je 2012. godine bilo 58 ubistava, 2001. gotovo 200, dok je u 2025. godini zabeleženo 32 ubistva. Dodao je da je teških ubistava 30,4 odsto manje, a teških telesnih povreda 35,5 odsto manje. Istovremeno, naveo je da su povećana krivična dela protiv polne slobode, uz ocenu da će država morati da posveti dodatnu pažnju borbi protiv silovatelja, femicida, ubistava žena i napada na žene. Istakao je i da je policija, uz povećanu međunarodnu saradnju, učestvovala u akcijama u kojima su hapšena lica zbog seksualnog iskorišćavanja maloletnika.

Vučić je ocenio da, iako statistika pokazuje pad krivičnih dela, utisak javnosti često je drugačiji jer su crne hronike najčitanije i najgledanije, ali je dodao da je dobro što se društvo osvestilo i što se o nasilju više govori. Pozvao je javnost na veću pozornost, posebno radi zaštite dece i žena, i čestitao policiji na postupanju u slučaju hapšenja lica T.K, navodeći da je reč o „narkomanu i višestrukom povratniku“, čiji je napad, prema njegovim rečima, duboko potresao javnost.

U istom kontekstu predsednik je rekao da bi, bez obzira na postojeće strogo zakonodavstvo, zakonodavci trebalo dodatno da razmotre mogućnost pooštravanja kazni, posebno za povratnike i za dela počinjena pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Govoreći o tehnološkoj podršci policiji, naveo je da Srbija nije imala sistem za prepoznavanje lica zbog političkih pritisaka, uz tvrdnju da takvi sistemi postoje „u svakoj razvijenoj i normalnoj zemlji sveta“.

Predsednik je najavio i da će u narednom periodu biti neuporedivo bolje opremljene jedinice policije, uključujući Žandarmeriju, SAJ, Policijsku brigadu, kao i UKP i SBPOK, posebno one koje rade na terenu. Dodao je da se u narednoj godini očekuje i dodatno povećanje primanja pripadnika policije, uz obrazloženje da je reč o manjem broju korisnika budžeta, ali od izuzetnog značaja i za odvraćanje potencijalnog agresora spolja i za odvraćanje organizovanih kriminalnih grupa. Pritom je naveo da postoji značajan uticaj kriminalnih grupa iz Crne Gore, sa teritorije Kosova i Metohije, kao i iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih delova bivše Jugoslavije, ali i regiona jugoistočne Evrope.

Ulaganja u zdravstvo-lečenje bolesne dece

Vučić je govorio i o ulaganjima u zdravstvo, navodeći da ukupni budžet Srbije za zdravstvo iznosi blizu pet milijardi evra, dok budžet Ministarstva zdravlja iznosi 326 miliona evra. Objasnio je da se u zdravstvo ulaže kroz različite budžetske razdele i institucije – pominjući, između ostalog, RFZO, kao i ulaganja kroz resore javnih investicija i infrastrukture – te da su troškovi veliki zbog lekova, lečenja i funkcionisanja sistema.

Istakao je da je ponosan na aktivnosti Ministarstva zdravlja na povratku kadra iz inostranstva i da je, prema njegovim rečima, do sada vraćeno 250 lekara i drugog medicinskog osoblja u zdravstveni sistem Srbije. Najavio je nastavak te prakse i posebne subvencije za povratnike, uz naglasak na područja gde je nedostatak kadra posebno izražen, uključujući istočnu Srbiju, kao i druge delove zemlje.

Govoreći o zdravstvenoj infrastrukturi, Vučić je rekao da su izgrađene velike bolnice, navodeći Klinički centar Beograd i KC Niš, kao i da se grade objekti poput Tiršove 2 i novih porodilišta u Beogradu i Nišu. Naveo je da su 152 objekta renovirana, rekonstruisana ili izgrađena u potpunosti, da se u ovom trenutku gradi devet bolnica i više domova zdravlja, uz najavu nastavka ulaganja i povećanja plata zdravstvenim radnicima.

Osvrnuvši se na liste čekanja, Vučić je rekao da je u oktobru 2023. godine bilo oko 65.000 lica na listama, dok ih je danas 36.000 manje, odnosno oko 29.000, uz ocenu da će smanjenje lista čekanja biti jedan od prioriteta zdravstvene politike u 2025. godini. Govoreći o lečenju dece i finansiranju putem SMS poruka, naveo je da takvih slučajeva ima svuda u svetu i da je broj dece koja se u Srbiji leče na taj način manji nego čak u skandinavskim zemljama, kao i proporcionalno manji nego u SAD i u zemljama južne Evrope.

Predsednik je izneo i podatke o lečenju dece u inostranstvu, navodeći da je od 2008. do 2012. godine 440 dece lečeno u inostranstvu, a od 2012. do 2024. godine 5.873 dece poslato na lečenje van zemlje. Dodao je da se taj broj u poslednje dve godine smanjuje jer je, kako je naveo, Srbija nabavila najbolju opremu i izgradila snažne kapacitete, te da će se broj odlazaka u inostranstvo dodatno smanjivati kako se približava standardima svetskih bolnica.

Kada je reč o retkim bolestima, Vučić je naveo da je 2012. godine izdvajanje bilo 130 miliona dinara, dok je za 2025. izdvojeno 10,2 milijardi dinara, koliko je predviđeno i za narednu godinu, uz najavu da će se zalagati da se na spisak uvrsti dodatnih 11 retkih bolesti radi većih izdvajanja i inovativnih lekova. Naveo je i podatak da se danas izuzetno skupim lekovima leči 296 dece, uz napomenu da pojedine terapije mogu da koštaju i do 600.000 evra, ističući da je to pokazatelj društvene odgovornosti i brige države o deci i budućnosti.

Niš TV