„Zajedno protiv diskriminacije“: Govor mržnje prema osobama sa invaliditetom sve prisutniji, naročito na društvenim mrežama
Iako često ostaje „nevidljiv“ na prvi pogled, govor mržnje prema osobama sa invaliditetom danas je prisutan više nego ikada – posebno u digitalnom prostoru, prepunom predrasuda i diskriminacije. To je jedan od ključnih zaključaka Konferencije „Zajedno protiv diskriminacije“, u okviru koje je organizovan i okrugli sto na temu „Prepoznavanje i borba protiv govora mržnje u lokalnim zajednicama i digitalnom prostoru“.
Učesnici okruglog stola ocenili su da problem diskriminacije i govora mržnje raste, a da su osobe sa invaliditetom među najčešćim metama uvreda, omalovažavanja i ponižavanja na internetu. Zbog toga je, kako je istaknuto, neophodno definisati konkretne korake i mehanizme za suzbijanje takvih pojava – od preventivnih aktivnosti i edukacije, do efikasnijeg institucionalnog reagovanja.
„Nismo bolji u borbi protiv govora mržnje. Naš akcenat na govor mržnje na ovom javnom konkursu upravo je odraz trenutnog stanja – nemamo zadovoljavajući napredak“, poručeno je na konferenciji, uz upozorenje da se najveći deo problema danas seli u online sferu, gde kontrola i reakcija institucija često kasne ili izostaju.
Posebno je naglašeno da se govor mržnje dominantno „prebacuje“ na društvene mreže i digitalne platforme, gde nadležni organi – uključujući institucije poput Poverenika za zaštitu ravnopravnosti – nemaju uvek adekvatan pristup, alat i mehanizme da brzo reaguju.
Predsednik Skupštine grada Niša Igor Novaković ocenio je da je Srbija, kada je reč o govoru mržnje na društvenim mrežama, „pri samom vrhu“, ističući da je jedan od uzroka i nedostatak osnovnog kućnog vaspitanja.
„Kućno vaspitanje podrazumeva da je neko od roditelja dobio odgovarajuće vaspitanje koje ga neće terati da u IT prostoru, koji može biti opasan i agresivan, bude još agresivniji. Mi kao zemlja smo pri vrhu kada je reč o govoru mržnje na društvenim mrežama“, rekao je Novaković.
Koliko posledice mogu biti teške, svedočila je Jasmina Barać Perović, predsednica Organizacije za zaštitu prava i podršku osobama sa invaliditetom „Iz kruga“ Niš. Ona je ukazala da uvrede i pogrdne reči ne pogađaju samo pojedinca, već razaraju i porodice, ostavljajući dugotrajne emocionalne rane.
„Za porodicu su to strašne stvari. Pored pogrdnih reči – ti si ili tvoj otac, majka, dete je ‘retar’, invalid, slepac – to jako zna da zaboli. I ono što najmanje možemo da uradimo jeste da širimo ljubav, da budemo lepo vaspitani, da pružimo ruku. Jer nikad se ne zna – niko nije uzeo tapiju od Boga na doživotno zdravlje“, poručila je Barać Perović.
Iz Ministarstva je navedeno da je u planu da se kroz strateška dokumenta i sistemske mere dodatno ojača borba protiv govora mržnje, posebno u digitalnom prostoru, uz jasnije smernice i bolju koordinaciju institucija.
Konferencija „Zajedno protiv diskriminacije“ poslala je poruku da je borba protiv govora mržnje zajednička odgovornost – institucija, lokalnih zajednica, medija i građana – i da je ključ u edukaciji, bržem reagovanju i stvaranju kulture poštovanja, naročito prema najosetljivijim grupama u društvu.
Milena Terzić, novinar Niš TV
