„Zvuci srca“ u Nišu – mesto gde inkluzija nije samo reč, već svakodnevni život

Inkluzivni kafić „Zvuci srca“ u Nišu pokazuje kako osobe sa invaliditetom i teškoćama u razvoju, uz odgovarajuću podršku, mogu da rade, napreduju i budu aktivni članovi zajednice. U ovom jedinstvenom prostoru trenutno je angažovano devetoro mladih, dok još nekoliko njih prolazi obuku.

Iza priče o niškom kafiću „Zvuci srca“ stoje ljubav, upornost i želja da mladi sa teškoćama u razvoju dobiju priliku da pokažu svoje sposobnosti. Sonja Ranđelović u ovu misiju ušla je vođena ličnim iskustvom, kao majka deteta sa autizmom.

– Ova priča je za mene prvenstveno počela kao životni poziv. Kada vas vodi velika ljubav, želite da pomognete svom detetu na najbolji mogući način, ali i drugoj deci. Kasnije je sve to preraslo u nešto što me svakodnevno ispunjava, jer smo pružili priliku i drugim mladima i njihovim porodicama – kaže Ranđelović.

Mesto na kojem pokazuju svoje potencijale

Kafić je postao sigurno mesto na kojem mladi mogu da se druže, rade, stvaraju i razvijaju svoje sposobnosti. Istovremeno, građani imaju priliku da ih upoznaju i uvere se da, uz odgovarajuću podršku, mogu uspešno da obavljaju brojne poslove.

– Ovde su pronašli svoje mesto, gde mogu da napreduju i pokažu svoje potencijale. Pružamo im priliku da ih ljudi vide, da razbijamo predrasude koje još postoje i da građani shvate da i oni imaju svoje mesto u zajednici – ističe Ranđelović.

Prema njenim rečima, prava inkluzija ne podrazumeva samo povremeno okupljanje i druženje, već prihvatanje i ravnopravno učešće u svakodnevnom životu.

– Ovo nije samo mesto na koje će oni doći, sedeti i zabavljati se. Prava inkluzija je da budu prihvaćeni. Ovde svakodnevno živimo inkluziju – naglašava ona.

Mladi su u kafiću angažovani od 10 do 22 časa, u skladu sa rasporedom i individualnim mogućnostima. Neko radi tri, neko četiri, a neko šest sati. Njihov napredak se prati, a radno vreme postepeno povećava kada se proceni da su za to spremni.

Rad im donosi samopouzdanje i osećaj pripadnosti

Tokom godinu i po dana rada, primetne su značajne promene u njihovom ponašanju i odnosu prema obavezama. Postali su odgovorniji, naučili su da poštuju kolege i osobe koje im pružaju podršku, ali i da bolje funkcionišu u radnom okruženju.

– Najveća vrednost ove priče jeste to što se ovi mladi ljudi osećaju kao korisni članovi društva. Shvatili su odgovornost i naučili da poštuju svoje kolege i obaveze. Svako ima pravo na rad, druženje i normalan svakodnevni život, pa tako i oni treba da dobiju priliku da pokažu šta znaju – poručuje Ranđelović.

Koncept kafića u potpunosti je prilagođen zaposlenima. Posetioci piće ne plaćaju po utvrđenom cenovniku, već ostavljaju donacije, od kojih se mladima obezbeđuju zarade.

Koliko im znači novac koji su sami zaradili, Sonja objašnjava primerom svog sina. Kada je jednom prilikom zaboravila da mu preda kovertu, pitao ju je: „A gde je moja plata?“

– Materijalne stvari im možda nisu najvažnije, ali kada znaju da su nešto zaradili svojim radom, to im mnogo znači. Što ih više aktiviramo, biće efikasniji i odgovorniji. Ne treba ih previše štititi, već podsticati da rade, jer će tako razvijati nove sposobnosti – objašnjava ona.

Za svakoga je potrebno pronaći odgovarajući model

U „Zvucima srca“ polazi se od toga da je svaka osoba drugačija, zbog čega se zadaci i obim angažovanja prilagođavaju njenim sposobnostima.

– Potrebno je da za svakoga pronađemo odgovarajući model rada, jer su svi različiti. Uz podršku i pomoć, oni zaista mogu da rade – dodaje Ranđelović.

Pored rada u kafiću, planira se uvođenje dodatnih sadržaja kako bi bilo uključeno još mladih. Oni koji su vešti u crtanju i ručnom radu moći će da učestvuju u izradi motiva za majice, šolje i cegere, dok će drugi biti angažovani u skladu sa sopstvenim interesovanjima i mogućnostima. U planu je i stavljanje kuhinje u funkciju.

Podrška Grada i nadležnih ministarstava

Ranđelović ističe da kafić ima dobru saradnju sa Gradom Nišom, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za brigu o porodici. Uz podršku Grada obezbeđena je i bašta, koja je dodatno oplemenila prostor.

Inkluzivni kafići ovog tipa postoje i u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Subotici i na Zlatiboru. Ipak, niški „Zvuci srca“ predstavljaju jedino mesto u gradu na kojem građani mogu svakodnevno da vide osobe sa invaliditetom i teškoćama u razvoju kako rade i doprinose zajednici.

– Ovu priču pre svega treba da razumemo i podržimo kao ljudi. Ovo je jedino mesto u Nišu na kojem oni mogu svakodnevno da se vide kako rade i doprinose. Hvala Bogu, sve ide u dobrom pravcu – zaključuje Sonja Ranđelović.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Izvor (snagajuga.rs)