Časovi više neće trajati 45 minuta? Slede reforme u srpskim školama

Školski čas od 45 minuta mogao bi da bude skraćen, jer deca imaju sve slabiju koncentraciju. Ovu moguću promenu u obrazovnom sistemu predložio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Treba da skratimo časove, ali ne u smislu da ih olakšamo, nego da bude više časova, ali da traju kraće. Đaci bi tako mogli da budu bolje koncentrisani i imali bi veću pažnju, jer malo ko od njih ima koncentraciju 45 minuta – kaže predsednik Aleksandar Vučić i dodaje da postoje nove ideje oko promena obrazovnog sistema, ali da će ih otkriti posle Nove godine.

Psiholog i psihoterapeut Jelena Manojlović podržava ovaj predlog i objašnjava u čemu je problem sa pažnjom mladih.
– Časove treba skratiti pošto većina dece ne može duže od pola sata da održi pažnju na određeni sadržaj. Bilo bi efikasnije i efektivnije da se više časova raščlani na po pola sata. Živimo u brzom vremenu, deca su usled korišćenja interneta utrenirana da im pažnja traje od 30 sekundi do minut, baš koliko traju i snimci na društvenim mrežama – ističe Manojlovićeva.

Ovakva promena, kaže psiholog, zahtevala bi reformu nastave.
– To bi bilo neophodno, da taj sadržaj bude jezgrovitiji, da deca brže i lakše nauče, da bi dobili dugoročno znanje, a ne samo da bubaju pred kontrolni i odgovaranje. Mislim da bi to poboljšalo kvalitet znanja na duže staze. Deca zaboravljaju i na domaće zadatke, i to je taj nedostatak fokusa i pažnje. Sve je to posledica načina i tempa života kojim živimo, navikli su na brze i kratke informacije – smatra Manojlovićeva.

Sociolog Bojan Panaotović ne vidi nikakav problem u tome da se časovi skrate – kako kaže, bitno je da se kvalitetno radi.
– Predlog je dobar i valja razmisliti o njemu, jer moramo shvatiti da kvalitet mora biti pretpostavljen kvantitetu. Imajući u vidu civilizacijske tokove, valja ga staviti na stručnu i javnu raspravu, ali da se tih, recimo, 30 minuta zaista kvalitetno u školama radi, intenzivno, i da se pažnja drži budnom. Ali ako dopustimo delu nastavnog kadra da se ponaša kao da škola ne postoji, onda smo u problemu koliko god da traje čas. Dužina časa ne znači da će biti kvalitetnija nastava. Deca ne bi bila oštećena ukoliko bi nastavnici operativno i inspirativno radili tokom tih pola sata – tvrdi sociolog.

Telefoni poremetili decu

A zbog čega naša deca muče muku sa koncentracijom, detaljnije objašnjava psiholog Jovana Stojković. Ona je jasna – glavni krivci su telefoni i društvene mreže.

– Ako uzmemo u obzir da se prefrontalni korteks, deo mozga zadužen za razmišljanje, kod žena razvija do 23, a kod muškaraca do 28. godine, jasno nam je da mozak dece do 15 godina nije dovoljno razvijen. Još gora stvar je što je njihov mozak svakodnevno bombardovan stimulusima sa društvenih mreža, među kojima je najgori TikTok, te nije čudo što im ništa ne drži pažnju – kaže psiholog i pojašnjava:
– Postoji određena količina informacija koju njihov mozak može da primi, a kada se popuni memorija, dolazi do zbrke, informacije se brišu i zato dolazi do rasute pažnje – svuda su, ali se nigde ne zadržavaju – ističe naša sagovornica.

Stojkovićeva otkriva i šokantan podatak – maksimum osam sekundi dete može da zadrži fokus na nekoj informaciji.

– Moram da upozorim da društvene mreže nisu nimalo produktivne u smislu da se deci ne razvijaju i ne umrežavaju sinapse u mozgu. Nakon što pogledaju treći video na TikToku po redu, oni se uopšte ne sećaju prvog – navodi psiholog.

Ona smatra da su prvih 20 minuta školskog časa najproduktivniji za decu, jer tada najviše pamte.

Izvor:(Informer)