Odalović: Srbija želi da reši sudbinu nestalih, ali region koči proces

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da se na prostoru bivše Jugoslavije više od 9.600 osoba i dalje vodi kao nestalo, istakavši da je Srbija posvećena rešavanju ovog pitanja, ali da politike pojedinih zemalja u regionu usporavaju i otežavaju ceo proces.

„Trudićemo se da kroz mehanizme koje imamo rešavamo ovu problematiku. Ono što zabrinjava jeste što nemamo sastanke komisija, radnih grupa i tela iz drugih država koje se bave ovim pitanjem. Bez toga ne možemo da imamo rezultate, a mi odgovaramo na sve zahteve“, rekao je Odalović na konferenciji za novinare Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije.

On je naveo da su predstavnici Komisije za nestala lica u proteklom periodu obišli tri lokacije za koje je Priština navela da su od posebnog interesa, ali da i dalje nema odgovora na zahteve Beograda. Dodao je da Srbija ima sopstvene zahteve i podatke koje je prikupila, ali da Priština, kao ni Zagreb, na njih ne reaguju.

Odalović je upozorio da je proces snažno politizovan i da se odgovornost neopravdano prebacuje na Srbiju. Podsetio je da su se brojni zločini desili na teritoriji Hrvatske, gde se i dalje nalaze tela onih koji nisu identifikovani, te da je nemoguće napredovati ako institucije u tim državama ne rade svoj deo posla.

Savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miroslav Vasić govorio je o zakonu o nestalim licima. On je istakao da je radna grupa za izradu nacrta zakona radila u više saziva, a da je sadašnja ministarka formirala novu radnu grupu i da je predlog nacrta zakona praktično završen.

Vasić je izrazio nadu da će nacrt uskoro biti finalizovan, upućen u javnu raspravu, a zatim i u skupštinsku proceduru. Prema njegovim rečima, zakon će u više aspekata doprineti rešavanju pitanja nestalih – kroz bolju saradnju sa institucijama koje poseduju relevantne podatke, razmenu informacija između državnih organa i udruženja, kao i uključivanje međunarodnih organizacija.

Poseban segment zakona odnosi se na pravičnu naknadu za porodice nestalih. „To će pomoći da porodice poboljšaju svoj životni standard. Ako je lice nestalo, naknadu za duševni bol ne možemo da isplatimo, ali možemo da pomognemo da njihova budućnost bude bar nešto bolja nego sada“, rekao je Vasić, dodajući da se država trudi da na sve načine pomogne porodicama i unapredi saradnju sa svim akterima koji mogu doprineti pronalaženju tela nestalih.

Predsednica Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih Mirjana Miodrag Božin ocenila je da je međunarodna zajednica „slepa i gluva“ na zločine počinjene nad Srbima. „Niko u regionu ne vodi nijedan ozbiljan proces kako bi se dokazalo stradanje Srba“, rekla je ona.

Božin je iznela podatke da se, prema raspoloživim informacijama, u mrtvačnicama u Hrvatskoj nalazi oko 900 tela, u Bosni i Hercegovini oko 1.650, a u Prištini oko 350 posmrtnih ostataka.

Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović istakao je da ta organizacija posvećuje posebnu pažnju temi nestalih lica i naglasio da je usvajanje zakona o nestalim licima neophodno kako bi se na održiv i sistemski način pružila pomoć porodicama koje već decenijama čekaju istinu o sudbini svojih najmilijih.

Izvor: (Tanjug)