„Zdravlje čeka – dok ne postane hitno“: Lekari upozoravaju da ljudi sa sela kasno dolaze na preglede

Sve je više ljudi sa sela – posebno mlađih i radno aktivnih – koji pod pritiskom svakodnevnih obaveza jednostavno zaborave na ono najvažnije: svoje zdravlje. Ubrzan ritam života na gazdinstvu, posao oko imanja i briga o porodici često postaju izgovor zbog kog se simptomi ignorišu, a preventivni pregledi odlažu „za neki drugi dan“.

Međutim, ekipa niškog Doma zdravlja upozorava da upravo takvo odlaganje može biti presudno, jer se ozbiljni problemi neretko otkrivaju tek kada stanje postane kritično.

U okviru redovnih preventivnih akcija i rutinskih kontrola, zdravstveni timovi često nailaze na pacijente sa alarmantno visokim vrednostima krvnog pritiska, ali i šećera u krvi – i to kod ljudi koji se, kako kažu, osećaju „sasvim dobro“.

„Najčešće se radi o ljudima srednjih godina. Visok krvni pritisak im je prisutan duže vreme, ali više nemaju jasne simptome. Nema glavobolje, nema zujanja u ušima – onoga što obično ukazuje na hipertenziju. I zato se problem potcenjuje“, objašnjava dr Teodora Pantić iz službe opšte medicine Doma zdravlja u Nišu.

Kada lekar ustanovi povišene vrednosti, pacijenti se upućuju na dalju dijagnostiku – u zavisnosti od ozbiljnosti stanja. Nekada je dovoljno uvođenje terapije odmah na licu mesta, dok je u drugim slučajevima neophodno uključivanje interniste, dodatne laboratorijske analize i kontrola drugih parametara.

Poseban alarm, ističu lekari, predstavljaju povišene vrednosti glikemije – šećera u krvi – koje često budu iznad granica, pa zahtevaju ozbiljnu terapiju i kontinuirano praćenje.

Zdravstveni radnici naglašavaju da lečenje nije jedini korak – jednako važan je i razgovor sa pacijentima, kako bi se objasnilo koliko su preventivni pregledi ključni u savremenoj medicini.

Poseban problem predstavljaju stariji ljudi iz udaljenih brdskih sela. Mnogi od njih žive potpuno sami, bez adekvatne nege i pomoći, a deca su često daleko. Zbog toga nisu u mogućnosti da redovno odlaze kod izabranog lekara ili do najbliže ambulante koja se neretko nalazi van mesta u kom žive.

„To su ljudi koji su usamljeni, prepušteni sami sebi. Često nisu u stanju da svakodnevno odlaze do lekara, a jedina pomoć su mobilne ekipe Doma zdravlja koje ih obilaze i kontrolišu njihovo stanje“, kaže dr Pantić.

Tokom obilazaka, lekari uzimaju anamnezu kroz razgovor sa pacijentom, obavljaju klinički pregled, mere krvni pritisak i šećer u krvi, a po proceni uključuju i EKG ili upućuju na specijalističke preglede.

Astma, hronična opstruktivna bolest pluća, srčana oboljenja, ali i bolovi u leđima, vratu i kolenima – najčešći su zdravstveni problemi sa kojima se suočavaju ljudi na selu. A uz sve to, često se javlja i depresija, kao posledica velike usamljenosti i izolacije.

Lekari apeluju da preventivni pregledi ne budu poslednja opcija, već navika. Jer, kako poručuju, bolest često ne boli dok ne uznapreduje – a tada je put do oporavka teži i duži.

Milena Terzić, novinar Niš TV