Macura: prioritet je da svaka žena u Srbiji ima jednake šanse i život bez straha

U Beogradu je, u susret Međunarodnom danu žena, održan skup „Od globalnih obaveza do ravnopravnosti u svakodnevnom životu“, na kojem je poručeno da su ravnopravnost, dostojanstvo i bezbednost žena temelj svakog demokratskog društva, kao i da napredak u rodnoj ravnopravnosti zahteva kolektivni rad, koordinisano delovanje i saradnju državnih institucija, Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Ministarka zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura istakla je da je prioritet da svaka žena u Srbiji ima jednaku šansu za zapošljavanje, napredovanje i političko učešće, ali i da bude potpuno bezbedna u svom domu i na radnom mestu. Naglasila je da nasilje nad ženama nije isključivo „žensko pitanje“, već odgovornost čitavog društva i poručila da je neophodno zajednički raditi na promeni društvene svesti kako nijedan oblik diskriminacije ili nasilja nikada ne bi bio društveno prihvatljiv.

Macura je upozorila da svet danas obeležavaju brojni sukobi i krize, a da u takvim okolnostima najčešće i najviše stradaju žene i deca. Ocenila je da obezbeđivanje njihove bezbednosti u vreme konflikta mora biti prioritet na međunarodnoj političkoj sceni, uz poruku da dostojanstvo i pravo na život bez straha moraju ostati u središtu svake politike mira i bezbednosti, bez obzira na razmere sukoba.

Istakla je i da društva koja uključuju žene u donošenje odluka o miru i bezbednosti grade stabilniji i pravedniji svet, zbog čega je važno dodatno jačati učešće žena u svim sferama društvenog i političkog života. Kao jedan od ključnih temelja slobode svake žene navela je ekonomsku nezavisnost, ističući da žena koja ima posao i sopstvenu zaradu ima veću slobodu da odlučuje o svom životu. Prema njenim rečima, ekonomsko osnaživanje žena nije samo pitanje tržišta rada, već uslov slobode, dostojanstva i ravnopravnosti.

Macura je naglasila da žene danas nose brojne uloge i održavaju zajednicu vitalnom, a da je zadatak države i institucija da ih podrže politikama koje stvaraju jednake šanse i omogućavaju bolji balans privatnog i profesionalnog života. „Naša obaveza je da gradimo društvo u kojem svaka žena može da živi bez straha, u kojem se njen glas čuje i u kojem ima jednake mogućnosti da oblikuje sopstvenu budućnost“, poručila je.

Ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat rekao je da je EU jedno od najboljih mesta na svetu za život žena, ali da nije savršeno i da se kontinuirano radi na tome da život žena i devojčica bude pravedniji i ravnopravniji. Najavio je da će Evropska komisija uskoro usvojiti Strategiju za rodnu ravnopravnost 2026–2030, kao i da EK predlaže nove dodatke u zakonodavstvu EU, uključujući direktivu za borbu protiv nasilja nad ženama. Prema njegovim rečima, strategija će definisati konkretne mere – od borbe protiv rodno zasnovanog nasilja do smanjenja rodnih razlika u zaradama i zapošljavanju, kao i uvođenja rodno osetljivih politika u digitalnoj i zelenoj tranziciji. Dodao je da će Srbija i druge zemlje kandidati biti pozvane da se usaglase sa politikama i zakonodavstvom EU u toj oblasti.

Govoreći o Srbiji, Bekerat je naveo da pravni okvir o rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja treba dodatno da se usaglasi sa evropskim standardima i pravnim tekovinama EU. Ukazao je da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti suspendovan nakon odluke Ustavnog suda, te da do procene ustavnosti dalji napredak u toj oblasti nije moguć. Podsetio je i da, iako je Vlada produžila period implementacije Strategije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja do 2027. godine, Akcioni plan nije usvojen, kao što nije bio usvojen ni u prethodnom periodu, navodeći da je to jedan od razloga zašto EU ulaže sredstva i političku volju da podrži dodatni napredak Srbije. Bekerat je dodao da istraživanja pokazuju da su društva sa višim stepenom rodne ravnopravnosti ekonomski razvijenija, jer se stvaraju veće šanse i za žene i za muškarce.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mordt naglasila je značaj ubrzanja i zajedničkog liderstva, ističući da rodna ravnopravnost zahteva kolektivni rad. Ukazala je na zabrinjavajuće trendove u svetu – da se prava koja su nekada bila garantovana dovode u pitanje, da se napredak usporava, pa i da u pojedinim mestima dolazi do nazadovanja. Poručila je da pitanje nije da li podržavamo rodnu ravnopravnost, već da li smo spremni da je ubrzamo.

Mordt je navela da Srbija ima postavljene pravne temelje za rodnu ravnopravnost, ali da je sledeća faza brža i bolje koordinisana primena, uz potrebu za boljom koordinacijom između državnih institucija i lokalnih samouprava i uz angažovanje civilnog društva. Podsetila je da je nedavno potpisan novi Okvir razvojnog partnerstva između Vlade Srbije za period 2026–2030, u kojem se rodna ravnopravnost tretira kao prožimajuće pitanje u svim oblastima, uključujući zelenu i digitalnu tranziciju. Naglasila je i da napredak mora obuhvatiti sve – žene u ruralnim područjima, Romkinje, žene sa invaliditetom, mlade žene koje ulaze na tržište rada i žene koje su preživele nasilje – jer u suprotnom to ne bi bio stvaran napredak.

Izvor: (Tanjug)