Đedović: Zeleni vodonik otvara novo poglavlje energetske tranzicije Srbije

Srbija se intenzivno priprema za primenu zelenog vodonika u industriji i transportu, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na otvaranju dvodnevne međunarodne konferencije „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“, održane u Beogradu. Kako je istakla, država je u Strategiji razvoja energetike do 2040. godine već prepoznala vodonik kao jedan od energenata budućnosti, dok se paralelno radi na izradi programa razvoja vodonika i sveobuhvatne nacionalne strategije.

Prema njenim rečima, Srbija trenutno priprema zakonodavni okvir za razvoj ove oblasti, uz značajnu podršku Evropske unije. U okviru EU programa već je odobren projekat „Green Hydrogen Development Strategy and Removal of Regulatory Obstacles“, čiji je cilj uklanjanje regulatornih prepreka i stvaranje savremenog pravnog okvira koji će obuhvatiti proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika, uz potpuno usklađivanje sa evropskim standardima i propisima.

Ministarka je naglasila da razvoj regulative mora da prati i konkretna primena u praksi, zbog čega Srbija već radi na pilot-projektima koji treba da donesu i praktično iskustvo i jačanje domaćih kapaciteta. Posebno je izdvojila projekat demonstracionog postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika u Institutu Vinča, koji se razvija uz podršku Evropske unije. Ovaj projekat, kako je objasnila, ima važnu ulogu u razvoju domaćeg znanja i kapaciteta za integraciju vodonika u elektroenergetski sistem, naročito u kontekstu balansiranja proizvodnje iz obnovljivih i varijabilnih izvora energije.

Na značaj energetske tranzicije ukazao je i šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat, ocenivši da visoke cene nafte dodatno podsećaju koliko je velika zavisnost od fosilnih goriva. On je naglasio da je sada pravi trenutak da se traže održiva rešenja i podsetio da Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, uz ambiciozne ciljeve razvoja vodonične infrastrukture i proizvodnje.

Podršku razvoju zelenog vodonika istakli su i predstavnici privrede i akademske zajednice. Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović ocenio je da je vodonična transformacija neminovna, a da su ključna pitanja brzina sprovođenja i međusobna usklađenost svih aktera. Kako je naveo, nije dovoljno samo transformisati industriju, već je neophodno obezbediti i proizvodnju vodonika, kao i infrastrukturu za njegovu distribuciju, zbog čega je važno da u ovom procesu zajedno učestvuju privreda, finansijske institucije, zakonodavci i regulatori.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Vladimir Popović istakao je da je saradnja ključna za napredak vodoničnih tehnologija u Srbiji, naglasivši da upotreba zelenog vodonika, proizvedenog elektrolizom vode uz energiju iz obnovljivih izvora, može značajno doprineti smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i omogućiti održivi razvoj.

Da je vodonik važan i za širu međunarodnu energetsku i bezbednosnu sliku, ukazali su i ambasadori Velike Britanije i Nemačke u Srbiji. Britanski ambasador Edvard Ferguson rekao je da zeleni vodonik ima ključnu ulogu u procesu dekarbonizacije, ali i da nijedna zemlja ne može sama da sprovede ovakvu tranziciju. On je podsetio da je Velika Britanija opredelila više od 500 miliona funti za podršku vodoničnoj infrastrukturi, sa ciljem uspostavljanja prve regionalne mreže za transport i skladištenje vodonika, koja bi, prema planovima, mogla da postane operativna do 2031. godine.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad ocenila je da ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini dodatno pokazuju koliko je energetska nezavisnost važna za bezbednost i stabilnost svake države. Ona je naglasila da je prelazak na klimatski neutralne izvore energije od suštinskog značaja i za ekonomiju i za bezbednost, te da vodonik ima presudnu ulogu u mnogim industrijskim granama. Istakla je i da Nemačka vidi Srbiju kao partnera u toj tranziciji i pruža joj podršku na tom putu.

Konferencija u Beogradu okupila je predstavnike elektroenergetskih kompanija, industrije, investitora, finansijskih institucija, regulatornih tela i međunarodnih organizacija koje učestvuju u razvoju velikih energetskih i infrastrukturnih projekata. Tokom dva dana učesnici razgovaraju o razvoju vodoničnih projekata, integraciji obnovljivih izvora energije, infrastrukturnim izazovima i investicionim mogućnostima, sa posebnim fokusom na konkretna rešenja koja će oblikovati budući energetski sistem.

Zeleni vodonik se sve češće ističe kao jedan od ključnih elemenata buduće energetske tranzicije. Za razliku od sivog vodonika, koji se proizvodi iz fosilnih goriva i prati ga značajna emisija ugljen-dioksida, zeleni vodonik nastaje elektrolizom vode uz korišćenje energije iz obnovljivih izvora, bez emisije štetnih gasova. Upravo zato se smatra jednim od najvažnijih rešenja za dekarbonizaciju industrije, saobraćaja i energetike u decenijama koje dolaze.

Izvor: (Tanjug)