Šarene čarape, velika podrška: deci sa Daunovim sindromom najvažniji su rana intervencija i inkluzija
U Srbiji živi oko 3.500 osoba sa Daunovim sindromom. U čak 95 do 97 odsto slučajeva ovo stanje nije nasledno, javlja se u svim rasama i svim ekonomskim grupama, a posledica je prisustva jednog hromozoma više u ćelijama deteta. Ipak, stručnjaci poručuju da se deca sa Daunovim sindromom ne razlikuju mnogo od svojih vršnjaka, jer su potreba za ljubavlju, srećom, podrškom i obrazovanjem zajedničke svoj deci.
Osobe sa Daunovim sindromom imaju tri kopije 21. hromozoma umesto dve, zbog čega se ovaj sindrom ubraja među najčešće hromozomske poremećaje kod ljudi. Upravo zato je važno da društvo o ovoj temi govori otvoreno, sa razumevanjem i podrškom, a jedan od simbola te podrške jesu šarene i različite čarape, koje se nose povodom Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom.
Psiholog Doma zdravlja Niš Milena Petković ističe da je od presudnog značaja rano uključivanje dece u sistem podrške, odnosno rana intervencija. Kako objašnjava, cilj je da se deca koja su rođena sa određenim rizikom od razvojnog kašnjenja što pre uključe u stručne programe podrške, posebno u prvih 100 dana i tokom prve tri godine života, kada je razvoj najintenzivniji.
U Domu zdravlja Niš, kroz rad Razvojnog savetovališta, obeležavanje Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom iskorišćeno je i za direktno savetovanje roditelja o značaju rane intervencije i inkluzivnog obrazovanja. Stručnjaci naglašavaju da je neophodno pratiti razvoj deteta i pružiti mu podršku kroz svakodnevne rutine, uključivanje u vrtićke grupe, jačanje kompetencija roditelja i podršku zajednice.
Poseban fokus stavlja se na pet ključnih oblasti razvoja – govor, motoriku, socioemocionalni i kognitivni razvoj, kao i svakodnevno funkcionisanje deteta. Ukoliko se eventualna odstupanja uoče i ublaže na vreme, veće su šanse da dete kasnije bude samostalnije i funkcionalnije u životu.
Deca sa Daunovim sindromom često imaju koristi od govorne terapije, radne terapije i fizikalnih vežbi, koje mogu doprineti boljem razvoju motoričkih i komunikacijskih veština. Pored toga, pojedini zdravstveni problemi koji su češći kod osoba sa ovim sindromom, poput katarakte, oštećenja sluha ili poremećaja rada štitne žlezde, mogu se uspešno ublažiti i kontrolisati adekvatnom medicinskom negom.
Poruka stručnjaka je jasna – uz pravovremenu podršku, stručan rad i razumevanje zajednice, deca sa Daunovim sindromom mogu da razvijaju svoje potencijale i budu aktivni i ravnopravni članovi društva.
Milena Terzić, novinar Niš TV
