Veliki petak: Dan tišine, tuge i molitve pred Vaskrs
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Hristovog stradanja, kada se u crkvama ne oglašavaju zvona, vernici poste, a u mnogim domovima farbaju se uskršnja jaja.
Prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos je na Veliki petak izveden iz kuće prvosveštenika Kajafe pred rimskog namesnika Pontija Pilata, koji ga je osudio na raspeće. Zbog toga se ovaj dan obeležava u dubokoj tišini, molitvi i strogom postu, bez veselja i proslava.
U narodnoj tradiciji veruje se da na Veliki petak ne treba obavljati poslove ni u kući ni u polju, jer je taj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristove muke. Od Velikog četvrtka pa sve do Uskrsa ne zvone crkvena zvona, pošto su ona u pravoslavlju znak radosti, a Veliki petak je dan tuge i sabranosti.
Toga dana u pravoslavnim hramovima ne služi se liturgija, već se ujutru čitaju Carski časovi, kojima se vernici podsećaju na izvođenje Hrista pred sud, njegovu osudu, stradanje i raspeće na Golgoti. U večernjim časovima služi se bogosluženje na kojem se iznosi Plaštanica, platno koje simbolično predstavlja Hristovo polaganje u grob.
Nakon večernje službe služi se jutrenje Velike subote sa Statijama, odnosno opelom Isusu Hristu, a potom i litija sa Plaštanicom oko hrama. Statije su crkvene pesme koje govore o bolu i žalosti Presvete Bogorodice zbog smrti sina, ali i nagoveštavaju slavno Hristovo vaskrsenje.
U većini krajeva Srbije upravo se na Veliki petak farbaju uskršnja jaja, što je jedan od najrasprostranjenijih i najstarijih hrišćanskih običaja. Predanje kaže da je Marija Magdalena došla u Rim da propoveda Jevanđelje i caru Tiberiju na poklon donela korpu jaja. Kada je car izrazio sumnju u Hristovo vaskrsenje, rekavši da bi to bilo isto kao kada bi bela jaja promenila boju, Marija Magdalena je izgovorila reči: „Hristos vaskrse“, a jaja su, prema predanju, postala crvena.
Crvena boja zato i danas simbolizuje radost, život i vaskrsenje, dok se prvo ofarbano jaje, poznato kao čuvarkuća, čuva u domu do narednog Vaskrsa kao zaštitnik porodice.
Redakcija Niš TV
