Vaskrs kroz vekove: Kako je Srbija sačuvala veru, običaje i čuvarkuću
Vaskrs u Srbiji vekovima predstavlja jedan od najvažnijih temelja duhovnosti, vere i nacionalne tradicije, spajajući hrišćanske vrednosti sa bogatim narodnim običajima koji su opstali uprkos brojnim istorijskim iskušenjima. Među njima se posebno izdvaja farbanje prvog jajeta u crveno, takozvane čuvarkuće, kao trajnog simbola života, zaštite i vaskrsenja.
O tome kako se Vaskrs proslavljao kroz vekove, kako u seoskim, tako i u gradskim sredinama, za Niš TV govorio je etnolog i kustos Narodnog muzeja Vladan Radisavljević, ukazujući na to da su običaji, simboli i sabornost oblikovali ovaj praznik kao najznačajniji u narodnom i verskom kalendaru.
Kako ističe Vladan Radisavljević, i u vreme Osmanlija, kada je proslava Vaskrsa bila strogo zabranjivana potlačenom narodu, praznik je ipak obeležavan. Isto se, navodi on, ponavljalo i u kasnijim teškim vremenima, kada je narod nalazio načine da sačuva veru i kontinuitet tradicije, čak i onda kada Crkva nije mogla da deluje u punom kapacitetu.
Radisavljević objašnjava da su se običaji razlikovali od istoka do zapada i od severa do juga Srbije, ali da je njihova suština ostajala ista – očuvanje vere, zajedništva i porodične povezanosti.
Prema njegovim rečima, narod je u različitim istorijskim okolnostima pronalazio alternativne načine da poštuje praznik, pa su tako nastajali i posebni običaji, poput „komkanja“ ili „komke“, svojevrsnog narodnog pričešćivanja uz vino, drenovu grančicu, zdravac i delove uskršnjeg kolača.
Govoreći o simbolima Vaskrsa, Vladan Radisavljević posebno izdvaja čuvarkuću, odnosno prvo jaje obojeno u crveno, naglašavajući da je upravo taj običaj ostao gotovo nepromenjen kroz vekove. Crvena boja, kao simbol vaskrsenja, radosti i života, i danas zauzima centralno mesto u obeležavanju ovog praznika.
On podseća i na manje poznate običaje i verovanja vezana za Vaskrs, navodeći da su u nekim krajevima postojali i određeni tabui u vezi sa upotrebom obojenih jaja. Tako, na primer, pojedini čobani na dan Uskrsa nisu jeli farbana jaja, verujući da bi to moglo da utiče na zdravlje stoke.
Vladan Radisavljević ukazuje i na to da Srbija Vaskrs obeležava prema pravoslavnom kalendaru, koji se razlikuje od zapadnog, što je posebnost očuvana vekovima. Kako objašnjava, sam pojam „Vaskrs“ predstavlja srpskoslovenski oblik koji se koristi u crkvenom kontekstu, dok je izraz „Voskresenije“ bio u upotrebi sve do sredine 18. veka.
Proslava Vaskrsa kroz vekove u Srbiji, zaključuje Radisavljević, ostala je pre svega priča o veri, porodičnim vrednostima i kulturnom nasleđu koje se prenosi sa generacije na generaciju. Upravo zato ovaj praznik i danas zauzima posebno mesto u životu vernika, kao simbol nade, obnove i trajanja.
Milena Terzić, novinar Niš TV
