Od AI agrocentara do vinske scene Evrope: Srbija jača agrar, stočarstvo i vinarstvo kroz partnerstva sa Češkom i Italijom
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručio je tokom poseta Češkoj i Italiji da Srbija ubrzano gradi modernu, tehnološki naprednu i izvozno orijentisanu poljoprivredu, oslanjajući se istovremeno na inovacije, međunarodnu saradnju i sopstvenu tradiciju.
Tokom boravka u Brnu, nakon sastanka sa češkim ministrom poljoprivrede Martinom Šebestjanom, Glamočić je najavio više zajedničkih projekata Srbije i Češke, među kojima se posebno izdvaja formiranje savremenih agrocentara zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i satelitskim snimcima. Kako je istakao, primena novih tehnologija više nije stvar izbora, već pitanje opstanka i konkurentnosti domaće poljoprivrede.
„Smatramo da ko sada ne uđe u taj voz i ne podigne svoju poljoprivredu na viši nivo, neće opstati u budućnosti“, poručio je Glamočić.
On je ocenio da su Srbija i Češka veoma komplementarne zemlje i da zajednički mogu da naprave iskorak u modernizaciji agrara, naročito u oblastima stočarstva, digitalne poljoprivrede i upravljanja prirodnim resursima.
Na međunarodnom sajmu u Brnu učestvovalo je deset srpskih poljoprivrednih proizvođača, a jedan od ključnih ciljeva posete bio je unapređenje saradnje u nabavci kvalitetnih tovnih rasa iz Češke, odnosno takozvanih krava dojilja koje se gaje na livadama i pašnjacima. Glamočić je ukazao da Srbija raspolaže sa oko 600.000 hektara pašnjaka i livada koji nisu dovoljno iskorišćeni, što predstavlja veliki razvojni potencijal za povećanje proizvodnje goveđeg mesa i jačanje života na selu.
Kako je naveo, država će za svako kupljeno priplodno grlo obezbediti subvencije od 50 odsto, dok će u područjima sa otežanim uslovima gajenja podrška iznositi 65 odsto, sa ciljem jačanja stočnog fonda i razvoja tovnog sektora.
Pored toga, Srbija i Češka planiraju i jaču saradnju u oblasti šumarstva. Dogovoreno je da se radi na potpisivanju memoranduma između „Srbijašuma“ i češke strane, kako bi se unapredilo gazdovanje šumama, ali i dodatno razvijao lovni turizam.
Govoreći o ukupnoj saradnji dve zemlje, Glamočić je podsetio da je Češka među 20 najvećih investitora u Srbiji i naveo da je spoljnotrgovinska razmena u 2025. godini premašila 2,4 milijarde evra, dok je učešće poljoprivrede bilo veće od 100 miliona evra.
Posebno je izdvojio činjenicu da je Srbija po prvi put počela da izvozi rakiju na zahtevno češko tržište, kao i da su izvezeni i čokoladni prelivi, dok među tradicionalno najvažnijim izvoznim proizvodima ostaje uljana repica.
Nakon posete Češkoj, ministar je u Veroni nastavio radnu posetu Italiji, gde se obratio na prestižnom međunarodnom sajmu vina „Vinitaly“ i poručio da vinski sektor Srbije predstavlja snažan spoj tradicije, identiteta i savremenog razvoja.
Glamočić je istakao da Srbija danas ima oko 17.500 hektara vinograda, više od 500 registrovanih vinarija i godišnju proizvodnju veću od 22 miliona litara vina, što potvrđuje da domaće vinarstvo zauzima sve značajnije mesto na međunarodnoj sceni.
„Srbija gradi savremenu vinsku scenu koja se oslanja na svoje nasleđe. Posebno je značajan povratak autohtonim sortama kao što su Prokupac, Tamjanika i Grašac, ali i sve popularniji vinski turizam“, rekao je Glamočić.
On je naglasio da se kulturna vrednost vina u Srbiji sve sistematičnije prepoznaje i štiti, pre svega kroz sistem zaštite geografskog porekla, koji povezuje kvalitet vina sa podnebljem, tradicijom i znanjem.
Kao važan korak u očuvanju vinskog nasleđa naveo je i pokretanje procedure za upis Negotinskih pivnica na Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a, kao i pažnju koja se posvećuje drugim lokalitetima i tradicionalnim tehnikama proizvodnje.
Prema njegovim rečima, vino u Srbiji nije samo tržišni proizvod, već deo kulturnog identiteta, istorije i društvenih običaja. Podsetio je da tradicija vinogradarstva na ovim prostorima traje još od praistorije, da je dodatno razvijena u vreme Rimskog carstva, a da su u srednjem veku manastiri postali važni centri proizvodnje, znanja i tehnološkog razvoja.
Posebno je ukazao na značaj vina u pravoslavnoj tradiciji, ali i u porodičnim običajima, poput krsne slave, gde ono simbolizuje blagoslov, zajedništvo i gostoprimstvo.
Glamočić je ocenio da skupovi poput „Vinitalyja“ nisu samo mesta trgovine i poslovnih susreta, već i prostori u kojima se vino razume kao kulturni i civilizacijski fenomen. On je tom prilikom pozvao prisutne i na domaću manifestaciju „Wine Vision“, kojom Srbija dodatno promoviše svoj vinski potencijal.
Tokom boravka u Italiji, ministar se sastao i sa italijanskim kolegom Frančeskom Lolobriđidom, nakon čega je potpisan Memorandum o razumevanju između dva ministarstva, čime se unapređuje poljoprivredna saradnja Srbije i Italije u čak 22 oblasti.
Ukupna poruka sa dve međunarodne adrese jeste da Srbija nastoji da svoju poljoprivredu razvija u više pravaca istovremeno – kroz digitalizaciju i veštačku inteligenciju u agraru, jačanje stočarstva i subvencije za proizvođače, ali i kroz snažniju promociju domaćeg vina, autohtonih sorti i vinskog turizma na evropskom i svetskom tržištu.
Izvor: (Tanjug)
