Srbija cilja energetsku mapu Evrope: „Put gasa i struje od juga ka severu vodiće preko nas“
Srbija želi da se pozicionira kao jedan od ključnih energetskih centara regiona, kroz koji bi prolazio najveći deo gasa i električne energije na pravcu od juga ka severu Evrope, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na Samitu o energetskoj tranziciji u Atini.
Ona je istakla da je cilj Srbije da razvije što više gasnih i elektroenergetskih interkonekcija, kako bi zemlja obezbedila stabilnije snabdevanje, ali i snažniju geopolitičku poziciju.
„Naš cilj, kratkoročni i dugoročni, jeste da imamo što više gasnih interkonekcija, kao i interkonekcija kada je u pitanju električna energija, da zaista možemo da imamo najveću moguću korist od toga. Ne samo za naše potrebe, nego i u geopolitičkom smislu“, rekla je Đedović Handanović za Tanjug.
Ministarka je navela da Srbija planira dodatna ulaganja od 1,2 milijarde evra u nove gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, kao i u jačanje unutrašnje gasne infrastrukture. Prema njenim rečima, cilj je da se obezbedi pouzdan pravac za snabdevanje gasom od juga ka severu, ali i da se Srbija poveže sa novim izvorima energenata.
Poseban značaj, kako je naglasila, imaju magistralni gasovodi kroz Srbiju, od Niša preko Velike Plane, Batajnice do Horgoša, kao i pravac od Mokrina, preko Banatskog Dvora, Beograda do Pančeva. Modernizacijom te infrastrukture Srbija bi mogla da dostigne tranzitni kapacitet od 20 do 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
„Kada ste zemlja koju niko ne može da zaobiđe i koja ima ključnu energetsku infrastrukturu, onda to poboljšava vašu poziciju u geopolitičkom smislu, a znamo koliko su energetika i geopolitika povezane“, poručila je Đedović Handanović.
Govoreći o električnoj energiji, ministarka je istakla da Srbija već ima veliki broj interkonekcija, ali da će one biti dodatno ojačane. Podsetila je na Transbalkanski koridor, kao i na radove na pravcu od Obrenovca do Bajine Bašte i granica sa BiH i Crnom Gorom. U planu je i Panonski koridor, koji bi trebalo da poveća kapacitete prema Mađarskoj.
Đedović Handanović je navela da će, završetkom Beogrid projekta, interkonekcije Srbije biti povećane sa 4.000 na 6.000 megavata, što će zemlji doneti dodatnu energetsku sigurnost.
Ona je naglasila i da je Srbija prva u regionu transponovala regulativu Evropske unije kada je reč o povezivanju sa tržištem električne energije EU, ali da proces verifikacije traje predugo.
„Tri godine čekanja na spajanje tržišta je jako dugo. Trpi Evropa, trpi jugoistočna Evropa, ali trpimo i mi“, rekla je ministarka, dodajući da se takvi zastoji odražavaju i na cene struje u regionu.
Na Samitu o energetskoj tranziciji: Istočni Mediteran i Jugoistočna Evropa u Atini, u organizaciji Fajnenšel tajmsa, razgovaralo se o energetskoj bezbednosti, regionalnom povezivanju, tranziciji i integraciji tržišta. Pored srpske ministarke, na panelu su učestvovali i predstavnici Grčke, Moldavije, Severne Makedonije, Albanije i Gruzije.
Izvor: (Tanjug)
