Đedović Handanović: Srbija traži veći uticaj u NIS-u i ostaje lider energetskih reformi
Srbija teži uvećanju svog udela u Naftnoj industriji Srbije za pet odsto kako bi imala veći uticaj na strateške odluke, dok istovremeno nastavlja da prednjači među zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji u sprovođenju energetskih reformi, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Ona je poručila da su pregovori sa mađarskom kompanijom MOL oko NIS-a složeni, ali da je cilj postizanje kompromisa i dugoročnog rešenja koje će zaštititi interese Srbije, građana i privrede.
„Naši zahtevi su jasni i ostaju nepromenjeni. Težimo i uvećanju našeg udela u NIS-u za pet odsto, što znači veći uticaj na strateške odluke i mogućnost blokiranja odluka koje nisu u državnom interesu”, rekla je Đedović Handanović otvarajući Beogradski energetski forum.
Ministarka je naglasila da vreme ističe, podsećajući da Gasprom njeft i MOL imaju još 11 dana da američkom OFAC-u dostave dokumentaciju o kupoprodajnim ugovorima. Kako je navela, Srbija se suočila sa sankcijama NIS-u za koje nije kriva, ali čije posledice najviše trpi.
Đedović Handanović je istakla da će država, kao i do sada, učiniti sve da zaštiti sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta. Podsetila je da krajem prošle godine u Srbiju 100 dana nije ulazila sirova nafta, kao i da rafinerija u Pančevu nije radila isti period, ali da građani to nisu osetili u svakodnevnom životu.
Prema njenim rečima, to je rezultat odgovorne politike i rezervi koje su od 2022. godine gotovo udvostručene. Srbija je, kako je navela, značajno povećala rezerve naftnih derivata, duplirala rezerve dizela i dva puta povećala rezerve benzina.
Govoreći o reformama, Đedović Handanović je istakla da je Srbija tri godine zaredom među liderima Energetske zajednice i da najbrže od zemalja kandidata za članstvo u EU sprovodi promene u energetskom sektoru. To, kako je rekla, potvrđuje i Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike za 2025. godinu.
Ministarka je navela da je Srbija u prethodnom periodu prvi put diversifikovala snabdevanje gasom, usvojila nove regulatorne okvire za obnovljive izvore energije, novi Zakon o energetici, kao i zakone o gasu, nafti i obaveznim rezervama.
Posebno je istakla da je Elektroprivreda Srbije prvi put od kraja osamdesetih godina dodala nove proizvodne kapacitete, ukupno 426 megavata, iz termo-sektora i obnovljivih izvora energije.
Najdinamičniji rast, prema njenim rečima, zabeležen je u oblasti obnovljivih izvora energije. Ukupni instalisani kapaciteti povećani su sa oko 420 megavata pre nekoliko godina na oko 1.200 megavata danas, što je gotovo trostruki rast.
Đedović Handanović je navela i da je Srbija, prema izveštaju Energetske zajednice, u oblasti dekarbonizacije ostvarila učinak od 83 odsto, dok je stepen implementacije politika u oblasti obnovljivih izvora energije oko 80 odsto, što predstavlja najviši nivo usklađenosti među ugovornim stranama Energetske zajednice.
Ministarka je poručila da će Srbija nastaviti da ulaže u naftni, gasni i elektroenergetski sektor, uz dalji razvoj obnovljivih izvora energije i razmatranje nuklearne energije kao opcije za budućnost.
Prema planu „Srbija 2030–2035”, predviđeno je oko 14,4 milijarde evra ulaganja u energetski sektor, a najveći deo sredstava biće usmeren u nove proizvodne kapacitete, prenosnu mrežu i gasnu infrastrukturu.
Među ključnim projektima su reverzibilna hidroelektrana Bistrica, nove gasne elektrane u Nišu i Novom Sadu, kao i gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.
„Energetska bezbednost jednaka je nacionalnoj bezbednosti i naš posao je da je održavamo na najvišem mogućem nivou”, zaključila je Đedović Handanović.
Izvor: (Tanjug)
