Đurić iz Brisela: Balkan ne sme da ostane zarobljen iza tvrdih granica
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić poručio je u Briselu da Evropska unija treba da ubrza proces proširenja i što pre omogući zemljama Zapadnog Balkana uključivanje u šengenski prostor.
Đurić je, nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU i Zapadnog Balkana, istakao da je ključna poruka Srbije bila da region više ne sme da bude usporavan granicama koje otežavaju svakodnevni život građana, ali i ekonomski razvoj.
„Frustrirajuće je da imamo tvrde granice na svakih 150 do 200 kilometara, koje bukvalno prekidaju krvotok i život ljudi, porodica, ekonomije, turizma i svega drugog. Nema nijednog razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen“, rekao je Đurić novinarima u Briselu.
Prema njegovim rečima, otvaranje šengenskog prostora za region moglo bi direktno da donese oko 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, bez ugrožavanja bezbednosti Evropske unije i kontinenta. Naprotiv, ocenio je Đurić, takav potez smanjio bi tenzije i doprineo stabilnosti Zapadnog Balkana.
On je naveo da Srbija podržava i brže uključivanje regiona u zajednički ekonomski prostor, uz poruku da promene u svetu zahtevaju odlučnije korake Evropske unije prema državama koje još nisu članice.
Đurić je ocenio da Evropa, suočena sa nizom globalnih izazova, danas zaista radi na ubrzanju procesa proširenja. Dodao je da su pojedini ministri pozitivno reagovali na stavove Srbije, kao i da je celokupan ton rasprave bio pristojan i sa uvažavanjem prema našoj zemlji.
„Nadam se da će naš proces evropskih integracija nastaviti da napreduje, bez obzira na sve ideološke i ponekad politički motivisane pritiske kojima je naša zemlja iz pojedinih centara neretko izložena“, rekao je Đurić.
Govoreći o globalnim okolnostima, šef srpske diplomatije istakao je da se svet suočava sa promenama bez presedana — od uspona veštačke inteligencije, preko društvenih mreža, do velikih geopolitičkih pomeranja. Kako je naveo, upravo zbog toga Evropa mora da pokaže više strateške odlučnosti.
Đurić je naglasio i da se Srbija izdvaja među državama koje još nisu članice EU po ekonomskim, demografskim i geopolitičkim karakteristikama, navodeći da čini 53 odsto regionalne ekonomije i da beleži snažan ekonomski rast u prethodnoj deceniji.
Na sastanku je, kako je dodao, bilo reči i o situaciji u Bosni i Hercegovini. Đurić je rekao da je nastojao da zaštiti srpski interes od pokušaja da se Republika Srpska predstavi kao jedini ili glavni krivac za složene unutrašnje odnose u BiH.
„Srbija je uvek bila na strani stabilnosti i Dejtonskog sporazuma, ali najčvršće stoji na stanovištu da narodi u Bosni i Hercegovini treba sami da opredeljuju sudbinu te države, a ne bilo ko sa strane“, poručio je ministar.
On je dodao da je strana pomoć dobrodošla, ali da ključni dogovor mora da bude postignut između političkih aktera u BiH.
Tokom sastanka razgovaralo se i o otvorenim pitanjima u regionu, uključujući dijalog Beograda i Prištine. Đurić je podsetio da Zajednica srpskih opština nije formirana više od jedne decenije, iako je to obaveza koja je dogovorena i potpisana u Briselu.
„Bio sam svedok toga 19. aprila 2013. godine. Predstavnici Prištine pokušali su da Srbiju okrive za različite regionalne probleme i prikažu je kao izvor nestabilnosti“, rekao je Đurić.
Izvor: (Tanjug)
