Više od 120 mališana svake sedmice uđe u sistem podrške kroz Savetovalište za rani razvoj Doma zdravlja Niš i dobije neki oblik stručne, psihološke ili razvojne pomoći. Tokom prethodne godine podrškom je obuhvaćeno više od 1.300 dece, dok procene pokazuju da je kod oko 20 odsto mališana potrebna dodatna podrška kroz komponente rane intervencije.

Upravo zbog toga pokrenuta je nova PORI usluga, odnosno porodično orijentisana rana intervencija, namenjena deci do pete godine kod koje postoje razvojne teškoće ili rizik od njihovog nastanka. Ova usluga donosi drugačiji pristup u radu sa decom i porodicama, jer umesto da roditelji sami obilaze različite ustanove i čekaju posebne procene zdravstvenog, socijalnog i predškolskog sistema, sada se formira jedan zajednički plan podrške za dete i porodicu.

Milena Petković Milenović, psiholog iz Doma zdravlja Niš, rekla je za Niš TV da PORI usluga podrazumeva nekoliko važnih komponenti, a da je ključna upravo njena integrisanost.

„To u praksi znači da imamo jedan plan za dete i porodicu sa poteškoćama u razvoju, u koji su uključeni svi dominantni sistemi koji su porodici potrebni u toj podršci. To su pre svega sistem zdravstvene zaštite, predškolsko obrazovanje i usluge socijalne zaštite“, objašnjava Petković Milenović.

Kako ističe, ranija praksa bila je drugačija – zdravstvo je imalo svoj plan, socijalna zaštita svoj, a predškolska ustanova svoj. Sistemi su međusobno komunicirali uglavnom putem izveštaja, i to preko roditelja. Nova usluga menja takav način rada, jer se komunikacija obavlja na nivou timova, a dete i porodicu prati jedan zajednički plan kroz sve sisteme u kojima se dete nalazi.

Poseban značaj ove usluge je u tome što se akcenat stavlja na prve godine života, rano prepoznavanje razvojnih odstupanja i uključivanje podrške onda kada ona daje najbolje rezultate – u prvih pet godina detetovog života.

Prema rečima psihologa, individualni plan za dete i porodicu sa poteškoćama u razvoju u ranom detinjstvu trebalo bi da bude osnova na koju se kasnije nadovezuje ono što se u obrazovanju naziva IOP, odnosno individualni obrazovni plan.

„Mi smo u inkluziju ušli mnogo ranije. Podrška ranom razvoju na neki način treba da dovede do spajanja ovih usluga, što znači da sistem stavlja akcenat na prve godine života“, navodi Petković Milenović.

Ona naglašava da je reč o naučno zasnovanoj praksi koja uključuje posebno osmišljene intervencije, ali i porodicu kao ključan faktor u razvoju deteta. Dete, kako kaže, najbolje uči od ljudi za koje je emocionalno vezano, kao i u sredini koja mu je prirodna i smislena – porodičnom domu i predškolskoj ustanovi.

Važnu ulogu imaju i vaspitači, jer provode mnogo vremena sa detetom i mogu da budu značajna podrška u svakodnevnim aktivnostima. Za razliku od klasičnog medicinskog modela, u kome dete dolazi u zdravstvenu ustanovu na individualni tretman koji najčešće traje 45 minuta, PORI usluga širi podršku na celokupno okruženje deteta.

„Kada podržite porodicu, vaspitače i ljude koji svakodnevno brinu o detetu, onda dete može da bude podržano tokom celog dana i kroz sve rutine. To je prava i smislena podrška“, ističe Petković Milenović.

Najveća prednost ranog prepoznavanja razvojnih teškoća jeste mogućnost da se efekti odstupanja i razvojnih poremećaja svedu na minimum. Prve godine života su, prema rečima stručnjaka, ključne za razvoj deteta i detetovog mozga.

Ako se smetnja prepozna na vreme i podrška uključi rano, posledice mogu biti znatno manje. Kada se razvojne teškoće ne prepoznaju na vreme i kada dete poraste, nakon pete ili šeste godine više se ne govori o ranoj intervenciji, već o procesu rehabilitacije, čiji su efekti stručne podrške znatno manji i zahtevaju mnogo više vremena.

Cilj rane intervencije je da se dete, koliko god je moguće, vrati u tokove očekivanog razvoja za svoj uzrast i da se efekti razvojnih smetnji svedu na minimum.

Redakcija Niš TV