Brnabić u Briselu: Reforme važne za građane, ekonomiju i evropski put
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je u Briselu da je Srbija posvećena reformama koje je približavaju Evropskoj uniji, ističući da je ključni fokus parlamenta primena preporuka ODIHR-a i unapređenje izbornih uslova.
Ona je na događaju „Serbia’s Reform Momentum: From Commitment to Delivery“, koji organizuju Vlada Srbije i Misija Srbije pri Evropskoj uniji, poručila da se reforme sprovode pre svega zbog građana, ekonomije i budućnosti zemlje.
„Mi zaista verujemo u ove reforme. Njihovo sprovođenje približiće nas Evropskoj uniji. Istovremeno, nakon skoro pet godina, potrebne su nam povratne informacije od Evropske unije i zemalja članica“, rekla je Brnabić.
Ona je navela da je Narodna skupština ove godine usvojila 23 zakona direktno povezana sa evrointegracijama, od kojih je 14 u vezi sa primenom pravnih tekovina EU ili Planom rasta. Posebno je istakla da su usvojena četiri zakona koja se odnose na oblast vladavine prava i primenu preporuka OEBS-a i ODIHR-a, sa ciljem poboljšanja uslova za sprovođenje izbora.
Brnabić je podsetila i da je na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića 2026. godine formiran operativni tim za pristupanje Evropskoj uniji. Cilj tog tima je, kako je navela, da se proces pristupanja bolje organizuje, ubrza i da se efikasnije odgovori na probleme sa kojima se Srbija suočava na evropskom putu.
Govoreći o zakonima iz oblasti pravosuđa, predsednica parlamenta istakla je da je pet zakona usvojeno u saradnji i komunikaciji sa Venecijanskom komisijom. Prema njenim rečima, pojedine primedbe partnera iz Evropske komisije i država članica sada su razjašnjene i ispravljene u saradnji sa Savetom Evrope i Venecijanskom komisijom.
Na skupu u Briselu govorio je i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, koji je poručio da Srbija, kada postane punopravna članica Evropske unije, neće biti opterećenje za budžet EU, već će doprineti evropskoj ekonomiji.
„Nama treba pristup slobodnom tržištu, kada su u pitanju kapital, roba i usluge. S druge strane, želimo da doprinesemo ekonomiji Evropske unije“, rekao je Mali.
On je naglasio da je Srbija fokusirana na rast, razvoj i ulaganja u infrastrukturu, uključujući puteve, pruge, bolnice i škole, jer se na taj način zemlja približava standardima koji su važni za članstvo u EU.
Mali je istakao da je Srbija najveća i najbrže rastuća ekonomija Zapadnog Balkana i da je ekonomski već snažno povezana sa Evropskom unijom, posebno kroz evropske lance snabdevanja. Kako je rekao, pristupanje Srbije EU samo bi formalno potvrdilo ono što je ekonomija već izgradila.
Prema njegovim rečima, Srbija je u prvom kvartalu bila četvrta najbrže rastuća ekonomija u Evropi, dok je od 2018. godine među pet najbrže rastućih evropskih ekonomija.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da Srbija nastavlja da sprovodi reformsku agendu usvojenu 2024. godine i da ostaje posvećena evropskim integracijama.
On je podsetio da je Srbija pristupne pregovore sa EU počela 2014. godine, da je prvo poglavlje otvoreno u decembru 2015. godine, a da je u narednim godinama otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorena dva.
Starović je naveo da se Srbija suočava sa veoma zahtevnim preporukama i procedurama, kako u tehničkom, tako i u političkom smislu. Ukazao je i da, uprkos pozitivnim preporukama Evropske komisije za otvaranje klastera 3 u više uzastopnih godišnjih izveštaja, još nije postignut potreban politički konsenzus među državama članicama.
Događaj u Briselu okupio je predstavnike evropskih institucija, država članica, diplomatskog kora, poslovne zajednice, analitičkih centara i medija, sa ciljem da se predstave rezultati reformskog procesa i planovi Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Redakcija Niš TV
