Najviše državno priznanje na Jelisejskim poljima, kakvo u Parizu svojevremeno nisu zabeležili ni kralj Milan Obrenović, kraljevi Petar I i Aleksandar I Karađorđević, kao ni Josip Broz Tito, ostvareno je danas kroz suverenu i nezavisnu politiku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas u Parizu prisustvuje tradicionalnoj vojnoj paradi povodom Nacionalnog praznika Francuske – Dana pada Bastilje, kao specijalni gost predsednika Emanuela Makrona.

Vučić je jedini lider na ovom događaju koji predstavlja zemlju koja nije članica NATO-a, Evropske unije niti „Koalicije voljnih“. Njegovo prisustvo u Parizu predstavlja istorijski iskorak i odnose Francuske i Srbije podiže na najviši nivo, s obzirom na to da nijedan vladar moderne Srbije i Jugoslavije, niti šef države pre Vučića, nije bio gost na svečanoj bini 14. jula.

Kralj Milan I Obrenović je krajem 19. veka postavio temelje diplomatskih odnosa sa Trećom francuskom republikom, ali složene okolnosti tog vremena nisu dovele do ovakvog nivoa državnog protokola tokom obeležavanja francuskog nacionalnog praznika.

Petar I Karađorđević, iako odlikovani borac iz Francusko-pruskog rata i veoma poštovan u Parizu, kao ni njegov sin Aleksandar I Karađorđević, koji je savezništvo sa Francuskom smatrao osnovom spoljne politike, nisu dobili čast kakva je danas ukazana Aleksandru Vučiću.

Današnje prisustvo predsednika Srbije ima i duboku simboliku. Šef srpske države nalazi se na mestu na kojem je pre više od jednog veka, 1919. godine, upravo 14. jula, marširao srpski vojnik u defileu pobedničkih savezničkih snaga.

Pad Bastilje 14. jula 1789. godine označio je trijumf slobode, jednakosti i prava naroda na suverenitet, a upravo su ti ideali krasili i srpske ustanike 1804. i 1815. godine.

Kada je ustanička Srbija 1835. godine donela Sretenjski ustav, jedan od najliberalnijih pravnih akata tog vremena u Evropi, u njegove temelje ugrađene su tekovine francuske slobodarske misli.

Vekovno savezništvo koje je kasnije iskovano svedoči o zajedničkom kodu slobode, koji danas u Parizu dobija novu potvrdu. Srbija je slobodarska zemlja, zbog čega je poštovana i priznata, dok prisustvo predsednika Vučića kao specijalnog Makronovog gosta predstavlja potvrdu takvog položaja.

Današnji događaj pokazuje da se doslednost u odnosima sa velikim silama poštuje. Koliko je interesovanje za jedinstven put koji je Srbija izabrala svedoči i razgovor o raketnim sistemima koje je naša zemlja nabavila u Kini, a koji su bili jedna od tema tokom svečane večere u Parizu.

„Da, imamo ih, imaćemo ih još i imaćemo nove rakete. Mi smo nezavisna, vojno neutralna zemlja. Ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da budemo džak za udaranje, kao što smo bili 1999. godine“, poručio je Vučić.

Ove reči, kako se ocenjuje, jasno pokazuju da Srbija vodi samostalnu politiku i da je danas znatno snažnija nego ranije. Poruka je da se nacionalna bezbednost čuva mudrom, odgovornom i odlučnom politikom, ali i stalnim jačanjem odbrambenih kapaciteta zemlje.

Prisustvo predsednika Srbije na događaju kojim Francuska obeležava i značajne jubileje svoje vojske, među kojima je 400 godina od osnivanja francuske mornarice, predstavlja pokazatelj ugleda koji Srbija uživa na međunarodnoj sceni.

Saradnja dve zemlje u oblastima visoke tehnologije, energetike i infrastrukture, kao i ugovori o nabavci savremenih višenamenskih borbenih aviona „Rafal“, dodatno pozicioniraju Srbiju kao važnog i pouzdanog partnera na Balkanu.

Biti uvažen na ovakvom nivou, van blokovskih podela i svrstavanja na bilo koju stranu, nije odraz izolacije, već suvereniteta jedne zemlje i državničke politike predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Bojan Milić, novinar