Đorđević tvrdi da u Boru ima 13 milijardi tona jalovine, podaci sa sajta UN pokazuju višestruko manje količine!

Doktorka Dragana Đorđević, naučna savetnica i predstavnica Studentske liste, izjavila je da je na području Bora nagomilano čak 13 milijardi tona jalovine. Međutim, u dokumentu iz 2022. godine objavljenom na zvaničnom sajtu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), za tri flotaciona jalovišta u Boru i Velikom Krivelju navedeno je ukupno između 270 i 280 miliona tona. Na spornu izjavu oštro je reagovala bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, koja je ocenila da je reč o neistinitim podacima.

Doktorka Dragana Đorđević gostovala je sa akademikom Slobodanom Vukosavićem u emisiji „Bez pardona“ na televiziji KTV, gde je govorila o posledicama rudarenja i uticaju rudarske industrije na životnu sredinu.

Govoreći o ekološkoj situaciji u Boru, Đorđevićeva je iznela tvrdnju da je ovaj grad trajno ugrožen, navodeći da je na njegovom području nagomilano oko 13 milijardi tona jalovine.

„Naravno, Bor je žrtvovana zona. Bor više nikada ne može da se oporavi. Zadnji podatak koji imam, tamo se nagomilalo oko 13 milijardi tona jalovine. To će trebati ne hiljade, desetine hiljada godina da se to prirodno iščisti, da se prirodno izluži, da bi postalo mesto gde može ponovo priroda da se oporavi“, rekla je Đorđevićeva.

Šta zapravo pokazuju podaci objavljeni na sajtu Ujedinjenih nacija?

U dokumentu pod nazivom „Guidelines and Best Practices for MSMEs to assure resiliency and progress towards a circular economy in sustainable resource management and critical raw material supply chain solutions in Serbia“, predstavljenom 5. jula 2022. godine i dostupnom na zvaničnom sajtu UNECE, navedeni su konkretni podaci o količinama flotacione jalovine.

Prema tabeli iz tog dokumenta, količine su sledeće:

• Aktivno flotaciono jalovište Bor – između 50 i 60 miliona tona.
• Staro flotaciono jalovište Bor – 30 miliona tona.
• Aktivno flotaciono jalovište Veliki Krivelj – 190 miliona tona.

Ukupno, na ova tri jalovišta evidentirano je između 270 i 280 miliona tona jalovine, što je približno 46 do 48 puta manje od 13 milijardi tona koje je u televizijskom gostovanju pomenula Dragana Đorđević.

Razlika između navedenih količina flotacione jalovine i brojke iznete u emisiji otvara ozbiljno pitanje izvora na koji se Đorđevićeva pozvala.

Mihajlović: Ili ne razlikuje jalovinu od rezervi ili javnost dovodi u zabludu

Na tvrdnje Đorđevićeve reagovala je bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, koja je u obraćanju na Instagramu dovela u pitanje tačnost iznetih podataka.

„Trinaest milijardi tona jalovine je količina jalovine koja još uvek nije dostignuta u zbiru svih svetskih rudnika bakra. Dakle, svi svetski rudnici bakra danas nemaju ukupno 13 milijardi tona jalovine“, izjavila je Mihajlovićeva.

Ona je ocenila da se radi o ozbiljnoj grešci i ukazala na odgovornost naučnika i javnih ličnosti kada iznose podatke koji mogu uticati na stavove građana o važnim ekonomskim i ekološkim pitanjima.

„Znači, prvo, to je neistina. Ili ne zna i ne razlikuje šta je jalovina, šta su rezerve. Ili ne razlikuje merne jedinice. Ili je jednostavno toliko površna u tome što govori da nas možda čak i namerno obmanjuje sa takvim podacima“, navela je Mihajlovićeva.

Bivša ministarka iznela je i ocenu da se ovakvim nastupima nastoji uticati na položaj kineskih investitora u Srbiji, mada za takvu tvrdnju u citiranom delu obraćanja nije ponudila konkretne dokaze.

Odgovornost za javno izgovorenu reč: Odakle podatak o 13 milijardi tona?

Razlika između podataka navedenih u dokumentu dostupnom na sajtu UNECE i tvrdnje Dragane Đorđević otvara pitanje koliko se pažljivo proveravaju informacije koje naučnici i politički predstavnici iznose u javnosti.

Dokument iz 2022. godine pokazuje da su na tri navedena jalovišta evidentirane količine višestruko manje od 13 milijardi tona. Iako se bez sveobuhvatnih i ažuriranih podataka ne može utvrditi ukupna količina svih vrsta rudarskog otpada na teritoriji Bora, jasno je da Đorđevićeva tokom citiranog gostovanja nije precizirala izvor svoje brojke.

Zato se nameće pitanje: Kakve se to informacije saopštavaju građanima kada predstavnica Studentske liste, koja istovremeno nastupa sa autoritetom naučnog zvanja, iznese brojku od 13 milijardi tona, a javno dostupni podaci za navedena jalovišta pokazuju drastično manje količine?

Da li je reč o pogrešnom tumačenju podataka, mešanju rudarskih rezervi sa jalovinom ili korišćenju nekog drugog izvora koji nije predstavljen javnosti?

Odgovor na to pitanje važan je ne samo zbog Bora i njegovih stanovnika već i zbog poverenja građana u informacije koje dobijaju od ljudi koji se pozivaju na naučni autoritet i pretenduju da učestvuju u donošenju političkih odluka. Naučna titula podrazumeva i odgovornost da javno iznete tvrdnje budu potkrepljene proverljivim činjenicama.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Redakcija Niš TV