Brnabić: Đokić preko Univerziteta gradi političku karijeru, a od EU i Marte Kos očekujem osudu nasilnih protesta

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je da rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić gradi svoju političku karijeru „na leđima Univerziteta“, zloupotrebljavajući instituciju staru više od dva veka, koju, kako je naglasila, finansiraju građani Srbije. Govoreći o protestima ispred Rektorata i dešavanjima nakon tragedije na Filozofskom fakultetu, Brnabićeva je poručila da nema ništa protiv da se Đokić bavi politikom, ali da je nedopustivo da za lične i političke ciljeve prisvaja i privatizuje Univerzitet, kao i da se akademske ustanove pretvaraju u punktove za političko organizovanje, skladištenje nedozvoljenih sredstava i, kako tvrdi, pripremu nasilnih akcija.

Kako je rekla, Srbija jeste parlamentarna demokratija i svako ima pravo da se politički angažuje, pa tako i rektor Đokić, ali ono što, prema njenim rečima, nije dozvoljeno jeste da Univerzitet u Beogradu postane sedište mesnih i opštinskih odbora takozvane studentske, odnosno blokaderske liste. Brnabićeva smatra da je upravo tu suština problema i da Đokić, umesto da štiti ugled institucije na čijem je čelu, koristi Univerzitet kao polugu za sopstveno političko pozicioniranje.

Ona je posebno ukazala na to da prostorije Univerziteta, kako je navela, ne smeju da služe za skladištenje pirotehničkih sredstava, gas maski i druge opreme, za koju tvrdi da ju je policija pronašla tokom akcija nakon tragedije na Filozofskom fakultetu. Dodala je i da je policija u Rektoratu zatekla potpuno uništene i ruinirane prostorije, što je, prema njenoj oceni, dodatna potvrda razmera zloupotrebe univerzitetskog prostora.

Brnabićeva je podsetila da je još na sednici Odbora za obrazovanje, održanoj posle tragedije na Filozofskom fakultetu, pitala rektora Đokića ko su ljudi koji borave u Rektoratu i na pojedinim fakultetima, ali da na to pitanje nije dobila odgovor. Upravo u tome, kako je ocenila, leži jedan od ključnih problema, jer javnost i nadležni organi, prema njenim rečima, imaju pravo da znaju ko koristi državne akademske ustanove, u koje svrhe i pod kakvim okolnostima.

Govoreći o pozivanju na autonomiju univerziteta, Brnabićeva je ocenila da se taj pojam sistematski zloupotrebljava i da je to, kako je rekla, jedan od najvećih spinova Vladana Đokića i ljudi okupljenih oko blokada. Ona je objasnila da se autonomija univerziteta odnosi na njegovu osnovnu delatnost – na slobodu profesora da predaju oblasti kojima se bave, da određuju nastavne planove i programe, kao i na odsustvo uticaja države ili vlasnika na akademski sadržaj i rad. Međutim, kako ističe, autonomija univerziteta ne znači da fakulteti i Rektorat mogu da postanu prostori za političko delovanje, skladištenje nedozvoljenih sredstava ili organizovanje grupa koje nemaju veze sa obrazovanjem i naukom.

Prema njenim rečima, blokaderi su namerno proširili definiciju autonomije univerziteta kako bi zloupotrebili tu ideju za političko delovanje, a čak i za ono što je nazvala „pripremom gerilskih akcija“. U tom kontekstu, ona tvrdi da se iza pozivanja na autonomiju krije pokušaj da se javnosti predstavi kao legitimno nešto što sa univerzitetskom autonomijom nema nikakve veze.

Komentarišući protest ispred Rektorata, Brnabićeva je rekla da smo na ulicama Beograda ponovo gledali otvoreno nasilje blokadera i direktne napade na policiju. Naglasila je da je odmah reagovala i da je o tome bez odlaganja obavestila međunarodne predstavnike u Srbiji, uključujući Delegaciju Evropske unije i ambasadora Andreasa fon Bekerata. Kako je navela, policija je bila napadnuta, dok se istovremeno povlačila i nije uzvraćala, a čak su, prema njenim rečima, i medijski izveštaji pokazali da su demonstranti na policiju bacali sve čega su se domogli.

Brnabićeva je poručila da očekuje da Delegacija EU u Srbiji, šef Delegacije EU Andreas fon Bekerat, kao i komesarka EU za proširenje Marta Kos, jasno i nedvosmisleno osude nasilne proteste u Beogradu i napade na srpsku policiju ispred Filozofskog fakulteta i zgrade Rektorata. Istakla je da vladavina prava mora da važi jednako za sve i da ne sme biti dvostrukih aršina kada je reč o Srbiji. Kako je navela, kada bi se ovakve scene dešavale na ulicama Brisela, policija bi, bez oklevanja, uspostavila red i takav neprijavljen protest bio bi rasteran za svega nekoliko minuta, zbog čega očekuje da se isti standardi primene i kada je u pitanju Srbija.

Govoreći o incidentima tokom lokalnih izbora, Brnabićeva je ocenila da reakcije pojedinih međunarodnih predstavnika podsećaju na već viđenu floskulu o tome da je „bilo nasilja sa obe strane“, ističući da takva formulacija nije ni precizna ni tačna. Ona tvrdi da blokaderi nisu bili žrtve, već akteri koji su provocirali, izazivali konflikte i svesno stvarali tenzije. Po njenim rečima, oni su se tokom izbornog dana okupljali ispred prostorija Srpske napredne stranke upravo sa ciljem da napadaju, provociraju i maltretiraju ljude.

Kako je rekla, pitanje je šta neko traži ispred stranačkih prostorija na sam dan izbora, ukoliko mu cilj nije izazivanje incidenata. Brnabićeva je navela da su blokaderi, prema njenom mišljenju, računali na to da će drugi trpeti pritisak i povući se, ali kada se to nije dogodilo, došlo je do sukoba koje su, kako tvrdi, upravo oni izazvali. U tom smislu, ona smatra da su blokaderi bili ti koji su provocirali i tokom izbornog dana i tokom sinoćnjih događaja ispred Rektorata, te da je reč o istom obrascu ponašanja i istoj grupi ljudi.

Dodala je i da su blokaderi, zajedno sa medijima koji ih podržavaju, upadali u kol centre i tamo maltretirali zaposlene, iako su, kako ističe, kol centri potpuno legitimni i zakoniti. Posebno je kritikovala opozicione medije, ocenivši da su tokom izbornog dana „prešli svaku liniju“ i doveli u opasnost ljude koji rade u tim centrima. Prema njenim rečima, pojedini novinari nisu ulazili u kol centre da bi ukazali na eventualne nezakonitosti, već da bi targetirali zaposlene i izložili ih budućem nasilju i pritiscima u lokalnim sredinama u kojima žive.

Brnabićeva tvrdi da su ti ljudi, među kojima su uglavnom žene, nakon medijskog targetiranja mogli da postanu mete blokadera na ulicama, zajedno sa svojim porodicama, i da upravo to, kako je rekla, pokazuje prirodu politike koju sprovode oni koji stoje iza blokada. Ocenila je da takvo ponašanje nema nikakve veze sa demokratijom, slobodom medija ili pravom na protest, već isključivo sa pokušajem da se zastraše politički neistomišljenici i destabilizuju društvene prilike.

Posebno je naglasila da je važno da javnost razume da su isti oni koji su, prema njenim rečima, provocirali i izazivali incidente tokom izbornog dana, upravo oni koji su sinoć sprovodili nasilje na ulicama Beograda. Podsetila je i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uprkos svemu, pozvao na mir i smirivanje tenzija, upravo kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije.

U nastavku je navela da se, prema njenoj proceni, u piku ispred Rektorata okupilo oko 4.000 ljudi i da su tamo ostali, kako tvrdi, najekstremniji među njima. Za te ljude kaže da ih građani mogu da prepoznaju po tome što se pojavljuju od jedne do druge lokalne samouprave kada se održavaju izbori – od Bora i Knjaževca, do Kosjerića i Mionice – i da, prema njenim tvrdnjama, putuju po Srbiji kako bi maltretirali ljude i izazivali incidente gde god se glasa.

Brnabićeva je iznela i uverenje da je policija upravo u zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta pronašla opremu tih ljudi, čime, kako smatra, postaje još jasnije šta pokušavaju da urade. Prema njenom tumačenju, cilj nije nikakva borba za principe, niti zaštita autonomije univerziteta, već politizacija tragedije, zloupotreba akademskih institucija, izazivanje haosa na ulicama, pritisak na državne organe i stvaranje slike Srbije kao zemlje trajne nestabilnosti.

Izvor: (Tanjug)