Brnabić o nasilju u prvih sedam dana posle izbora: „Srbiji je potreban dijalog, a ne teror! Pobedili ste, formirajte vlast i preuzmite odgovornost!“

Vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije Ana Brnabić pozvala je novoizabranu parlamentarnu većinu da što pre formira institucije i preuzme odgovornost za stanje u zemlji, upozoravajući na, kako je navela, nasilje, pritiske, upade u institucije i napade na medije koji su usledili nakon parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra.

Govoreći o događajima u prvim danima nakon izbora, Brnabić je posebno ukazala na hapšenje direktora Jovine gimnazije, incidente u Zemunu, Nišu i Čačku, kao i na pritiske na građane koji drugačije politički misle. Poručila je da Srbiji nisu potrebni novi sukobi, već mir, stabilnost i dijalog, uz poštovanje Ustava i zakona.

Ana Brnabić obratila se javnosti na konferenciji održanoj u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, na Andrićevom vencu u Beogradu.

Kako je objasnila, konferenciju je sazvala u svojstvu vršioca dužnosti predsednika Srbije, kako bi još jednom pozvala na razum, smirivanje političkih tenzija, poštovanje državnih institucija i dostojanstva svakog građanina.

„Sazvala sam ovu konferenciju za javnost kao vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije, kako bih još jednom, sa ovog mesta, pozvala na razum, na mir, na poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije, na poštovanje institucija ove zemlje koje su građene vekovima, i konačno, kako bih pozvala na osnovnu ljudsku pristojnost i poštovanje dostojanstva svakog čoveka u ovoj zemlji“, rekla je Brnabić.

Ona je ocenila da su događaji koji su usledili nakon proglašenja rezultata vanrednih parlamentarnih izbora, od večeri 25. oktobra, neprihvatljivi i da ne smeju da se nastave.

Prema njenim rečima, pojedini politički akteri pokazali su odgovornost nakon izbornog poraza, dok su drugi, iako su pobedili, pokazali neodgovornost.

„Pobedili ste na izborima, formirajte organe vlasti“

Brnabić je pozvala novoizabranu skupštinsku većinu da bez odlaganja započne proces formiranja institucija i preuzme odgovornost za upravljanje državom.

Istakla je da, prema njenim očekivanjima, dosadašnja vlast, koja prelazi u opoziciju, neće praviti probleme niti opstruisati formiranje novih organa vlasti.

„Pobedili ste na izborima, formirajte organe vlasti“, poručila je Brnabić, insistirajući da političke odluke moraju da se donose kroz institucije, a ne pod pritiscima sa ulice.

Ona je optužila pojedine grupe za nasilje prema građanima, medijima i političkim neistomišljenicima, navodeći da je od izborne noći zabeležen niz događaja koje smatra ozbiljnim kršenjem zakona.

Pozvala je parlamentarnu većinu da ne dozvoli da, kako ih je nazvala, nasilnici i batinaši određuju pravac političkog delovanja.

Prema njenoj oceni, smene državnih funkcionera i rukovodilaca institucija moraju biti sprovedene u skladu sa zakonom i propisanim procedurama, nakon formiranja nadležnih organa.

Brnabić o hapšenju direktora Jovine gimnazije: Zadržavanje od 48 sati i zahtev za pritvor od 30 dana

Jedan od slučajeva na koje se Ana Brnabić posebno osvrnula bilo je hapšenje Radivoja Stojkovića, direktora Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu.

Brnabić je podsetila da Stojković rukovodi tom obrazovnom ustanovom od 2002. godine, odnosno 24 godine, i da je tokom tog perioda, prema njenim rečima, značajno doprineo uspesima gimnazije i njenih učenika.

Ona smatra da je Stojković postao meta pritisaka nakon što je insistirao na poštovanju zakona i stavu da politici nije mesto u školama.

Posebno je kritikovala njegovo hapšenje, određivanje zadržavanja do 48 sati i, kako je navela, zahtev za određivanje pritvora od 30 dana.

Naglasila je da se direktor sam odazvao nadležnim organima i dao iskaz, ocenjujući da su preduzete mere nesrazmerne okolnostima slučaja.

Brnabić je postupanje prema Stojkoviću ocenila kao primer političkog pritiska i dovela u pitanje opravdanost njegovog lišavanja slobode.

Sa druge strane, prema saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Bačkoj Palanci od 28. oktobra, Stojković je uhapšen zbog sumnje da je izvršio četiri krivična dela neizvršenja sudske odluke.

Tužilaštvo navodi da je odbio da postupi po pravnosnažnim sudskim odlukama kojima je naloženo da četvoro profesora gimnazije bude vraćeno na posao, nakon što su njihove suspenzije ukinute. Određeno mu je zadržavanje do 48 sati.

Upadi u „Srbijavode“ i opštinu Zemun: Brnabić iznela tvrdnje o fizičkom napadu na ženu

Govoreći o incidentima nakon izbora, Brnabić je pomenula i upad u javno preduzeće „Srbijavode“, gde su, prema njenim tvrdnjama, pojedini zaposleni bili izloženi maltretiranju i ponižavanju.

Posebno je kritikovala snimanje zaposlenih mobilnim telefonima, navodeći da su snimci korišćeni za njihovo javno izlaganje pritiscima.

Kao još ozbiljniji slučaj izdvojila je događaje u opštini Zemun, gde je došlo do upada u instituciju i fizičkog napada na jednu zaposlenu ženu.

Brnabić je tvrdila da je reč o ženi koja je onkološki pacijent i koja je zadobila udarac šakom u glavu nakon što je pokušala da odgurne mobilni telefon kojim su je snimali.

Prema njenim rečima, žena je pokušala da spreči dalje snimanje i ponižavanje, nakon čega je fizički napadnuta.

Napadi na medije: Informer, Pink i televizija Lav plus

Ana Brnabić osvrnula se i na incidente u kojima su, prema njenim tvrdnjama, na meti bili mediji i novinari.

Navela je upad u prostorije televizije Informer, kao i napad na televiziju Pink.

Prema njenoj oceni, incidenti predstavljaju pritisak na medijske kuće čija uređivačka politika nije u skladu sa stavovima pojedinih političkih grupa.

Govoreći o događajima ispred televizije Informer, Brnabić je posebno kritikovala postupanje policije, koji su bili prisutni ispred medijske kuće, ali  nisu sprečili upad i uznemiravanje zaposlenih.

Ona je ocenila da se time šalje poruka da se fizičkim pritiscima može uticati na uređivačku politiku medija.

U istom kontekstu pomenula je i upad u prostorije televizije „Lav plus“ u Čačku, koji je svrstala među primere ugrožavanja slobode medija.

Brnabić je navela da se napadi i pritisci ne smeju opravdavati političkim neslaganjima i da svaka medijska kuća mora imati pravo da nesmetano radi, bez obzira na uređivačku politiku.

Upad u Dom zdravlja u Nišu

Među događajima na koje je ukazala našao se i upad u Dom zdravlja u Nišu.

Brnabić je ovaj incident pomenula u nizu primera za koje smatra da pokazuju rast pritisaka na zaposlene u javnim ustanovama i državnim institucijama.

Brnabić je govorila i o incidentima u Gornjem Milanovcu i Vrbasu, gde su, prema njenim rečima, pojedine grupe ometale obeležavanje stranačkih slava Srpske napredne stranke.

Ocenila je da sprečavanje građana da obeležavaju stranačke i verske događaje predstavlja nedopustiv oblik političkog pritiska.

Posebno je naglasila da je, prema njenom mišljenju, reč o ponašanju kakvo nije zabeleženo još od 1945. godine.

Ona je istakla da političke razlike ne smeju biti razlog za uskraćivanje prava na okupljanje ili obeležavanje događaja.

Jednu od najoštrijih kritika Brnabić je uputila zbog, kako tvrdi, objavljivanja brojeva telefona i drugih ličnih podataka ljudi označenih kao „ćaciji“.

Navela je da su se na društvenim mrežama i u studentskim grupama delili kontakti pojedinaca, uz pozive da se oni i članovi njihovih porodica uznemiravaju telefonskim pozivima, porukama i pretnjama.

Prema njenim rečima, cilj takvih aktivnosti bio je da se ljudima oteža svakodnevni život i da se izlože stalnom pritisku zbog političkih stavova.

Posebno je kritikovala otvaranje internet-portala na kojima se građani pozivaju da prijavljuju osobe označene kao „ćaciji“.

Brnabić je tvrdila da su se na tim platformama objavljivali lični podaci pojedinaca, kao i podaci o članovima njihovih porodica.

Ocenila je da takvo targetiranje predstavlja ozbiljno ugrožavanje ljudskog dostojanstva i privatnosti.

Brnabić je optužila pojedine predstavnike nove političke većine da vrše pritisak na državne službenike, rukovodioce javnih preduzeća, tužioce, sudije i nezavisne institucije, zahtevajući njihove ostavke i utičući na odluke koje bi te institucije trebalo samostalno da donose.

Posebno je pomenula pritiske na tužilaštva, sudove, sudije Ustavnog suda i državne bezbednosne strukture.

Prema njenoj oceni, zahtevi za smene ne mogu se sprovoditi političkim nalozima i javnim pritiscima, već isključivo kroz zakonom predviđene procedure.

Brnabić je poručila da izborna pobeda podrazumeva i obavezu preuzimanja odgovornosti za rad institucija, umesto izdavanja zahteva sa političkih skupova..

Govoreći o slobodi medija, Brnabić je ocenila da se već tokom prve nedelje nakon izborne pobede Studentske liste pojavljuju pritisci koji, prema njenom mišljenju, dovode u pitanje mogućnost rada medija sa drugačijom uređivačkom politikom.

Ona je izrazila bojazan da bi pojedine medijske kuće mogle biti izložene zahtevima za gašenje ili promenama uredništva.

Prema njenim rečima, tokom prethodnih 14 godina nijedan medij nije bio zabranjen i protiv medija nisu podnošene krivične prijave.

Brnabić je kritikovala i način komunikacije predstavnika Studentske liste sa novinarima.

Kao primer je navela konferenciju u parku na kojoj, prema njenim rečima, novinarima nije bilo omogućeno postavljanje pitanja.

Osvrnula se i na javni medijski servis, ocenjujući da se stvara atmosfera u kojoj se novinarska pitanja doživljavaju kao nepoželjna, a političke poruke saopštavaju bez mogućnosti dodatnog preispitivanja.

Ona smatra da sloboda medija mora podrazumevati pravo na različita mišljenja, uključujući i kritičko izveštavanje o političkim akterima koji imaju skupštinsku većinu.

Prema njenim rečima, brzo formiranje institucija neophodno je kako bi se jasno utvrdilo ko snosi političku odgovornost za bezbednost građana i funkcionisanje državnog sistema.

Brnabić je upozorila i na opasnost od donošenja odluka pod pritiskom, bez poštovanja institucionalnih procedura.

Ana Brnabić je istakla da politička strana kojoj pripada neće ometati formiranje novih institucija.

Prema njenim rečima, izborni poraz prihvaćen je bez namere da se izazovu dodatne političke tenzije.

Brnabić je poručila da nova većina sada treba da pokaže spremnost da upravlja državom, umesto da se, prema njenoj oceni, politička odgovornost prepušta grupama koje deluju van institucija.

Insistirala je da se budući politički sukobi i neslaganja rešavaju u Narodnoj skupštini, kroz raspravu, parlamentarnu kontrolu i zakonske procedure.

Predsednički izbori do 27. novembra, moguć novi vršilac dužnosti predsednika

Tokom konferencije Brnabić je odgovarala i na pitanja o raspisivanju predsedničkih izbora.

Navela je da će izbori biti raspisani u skladu sa Ustavom Republike Srbije, odnosno do 27. novembra.

Objasnila je da bi, ukoliko nova parlamentarna većina brzo formira institucije, funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike mogao da preuzme neko drugi.

Prema njenoj oceni, u ovom trenutku najvažnije je uspostavljanje organa vlasti, kako bi odgovornost za političke odluke i funkcionisanje države bila jasno određena.

Naglasila je da građani moraju znati ko je odgovoran ukoliko se nastave incidenti, pritisci i kršenje zakona.

Ponovila je da je njena osnovna poruka zahtev za poštovanje institucija i brz prenos političke odgovornosti na novoizabranu većinu.

Govoreći o međunarodnim reakcijama na postizborna dešavanja u Srbiji, Brnabić je potvrdila da je kontaktirala sa evropskim i svetskim zvaničnicima.

Zahvalila im je na reakcijama povodom, kako je navela, nasilja, upada u medijske kuće i zastrašivanja građana.

Ona je iznela ocenu da su predstavnici političkih snaga koje su pobedile na izborima počeli da pozivaju na mir tek nakon reakcija iz inostranstva.

Prema njenom mišljenju, takvi pozivi morali su da uslede odmah nakon prvih incidenata, bez čekanja na stavove međunarodne zajednice.

U završnim porukama Ana Brnabić ponovila je poziv novoizabranoj parlamentarnoj većini da preuzme odgovornost za upravljanje zemljom i obezbedi funkcionisanje institucija.

Naglasila je da izborni rezultat ne može biti opravdanje za nepoštovanje političkih neistomišljenika, niti za ugrožavanje njihovih prava.

Prema njenim rečima, svi građani Srbije, bez obzira na to za koga su glasali, imaju jednaka prava garantovana Ustavom i zakonima.

Brnabić je insistirala da politička borba mora biti preneta u parlament, gde će se na kritike, zahteve i predloge odgovarati kroz institucionalnu raspravu.

Posebno je poručila da nijedan građanin ne sme biti izložen uznemiravanju, pretnjama ili fizičkom nasilju zbog drugačijeg političkog opredeljenja.

Ona je pozvala novu skupštinsku većinu da što pre formira vlast, poštuje prava svih građana i obezbedi uslove za politički dijalog.