General Lazarević: „Uzmite moju glavu, ostavite Prištinski korpus“

General Vladimir Lazarević, gostujući u emisiji „Nemoj da me maješ“ kod glavnog i odgovornog urednika Niš TV Bojana Avramovića, govorio je o odbrani zemlje tokom rata, svojim saborcima iz Prištinskog korpusa, odlasku u Hag, ali i o tome šta zaveti heroja sa Košara znače za današnju slobodu Srbije.

Lazarević je poručio da sećanja na rat i ljude sa kojima je branio zemlju ostaju za čitav život.

– To ostaje dok je čovek živ. Ja sam u ratu bio komandant Prištinskog korpusa, 80.000 boraca, mojih ratnih drugova i saboraca, na težištu odbrane zemlje. Tu se branila Srbija, Savezna Republika Jugoslavija – rekao je Lazarević.

Govoreći o gubicima tokom rata, naglasio je ogromnu žrtvu pripadnika Prištinskog korpusa.

– Devedeset odsto svih gubitaka vojnika u ratu bili su pripadnici Prištinskog korpusa – naveo je general.

Poseban deo razgovora odnosio se na njegovu odluku da ode u Hag. Lazarević je opisao trenutak u kojem je, kako kaže, bio odlučan da ne beži i da ne dozvoli da teret bude prebačen na njegove potčinjene.

Njegova poruka iz tog perioda, kako je podsetio u emisiji, bila je jasna:

– Uzmite moju glavu, ostavite Prištinski korpus.

Lazarević je rekao da nije želeo da se skriva niti da godinama izbegava odlazak pred Tribunal.

– Možda je neko mogao godinu, pet ili deset godina da se skriva. Ja se nisam ni od koga skrivao – rekao je Lazarević.

Kako je ispričao, nakon prvog razgovora ostavljeno mu je još sedam dana da eventualno promeni odluku, ali se vratio sa istim stavom.

– Dolazim ja za sedam dana sa istom odlukom. Kažem: pa ja sam tu odluku doneo pre sedam dana – naveo je Lazarević.

Govorio je i o samom odlasku u Hag, navodeći da je krenuo bez lisica i bez kapuljače.

– Dvojica ministara Vlade, avion, ja odlazim bez vezanih ruku, bez kapuljače – rekao je.

Prema zvaničnoj dokumentaciji Haškog tribunala, Vladimir Lazarević prebačen je u pritvorsku jedinicu Tribunala 3. februara 2005. godine, a na privremenu slobodu pušten je 15. aprila iste godine.

Lazarević je u emisiji opisao i okolnosti pod kojima se vratio na privremenu slobodu, kao i neslaganja unutar tadašnjih struktura vlasti u Srbiji oko garancija koje su mu bile potrebne.

– Vlada Srbije daje garancije da Lazarevića puste posle davanja izjave na privremenu slobodu, koja je trajala godinu dana. Ali drugi organi vlasti u Srbiji to ne žele – rekao je Lazarević.

On je izneo i tvrdnju da su iz Srbije slati emisari tadašnjoj glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte sa porukom da ne prihvata garancije za njegovo puštanje.

Lazarević je naglasio da je još tada tražio da institucije Srbije ispitaju sve navode koji su postojali protiv njega i njegovih potčinjenih.

– Ja sam u pisanoj formi predsedniku države slao i predlog i zahtev da se preko vojnih i pravosudnih organa izvrši istraživanje, da se vidi – rekao je.

Kako je naveo, njegov stav bio je da, ukoliko je bilo zločina, o tome treba da odlučuje sud njegove države.

– Izvolite, evo tu smo. Pokrenite istražni postupak, neka sudi sud ove države i meni i mojim potčinjenima ako smo činili neko zlo – rekao je Lazarević.

General je govorio i o odlasku iz aktivne vojne službe 2004. godine. Kako je objasnio, nije želeo da drugima ostavi mogućnost da ga penzionišu i da to predstave kao uklanjanje oficira koji su učestvovali u odbrani zemlje.

– Nisam hteo da dozvolim to zadovoljstvo da kažu: sve koji su se drznuli da brane zemlju, sve smo posmenjivali – rekao je Lazarević.

Objasnio je da je odluku doneo i zato što nije želeo da pripadnici vojnih struktura koji su ga tokom rata obezbeđivali jednog dana budu poslati da ga hapse.

– Nisam hteo da dozvolim da oni pošalju te organe vojne bezbednosti i vojne policije, koji su me obezbeđivali u ratu, da me oni negde hapse – kazao je.

Lazarević je rekao da je u tom periodu iz inostranstva dobio informaciju da postoji optužnica protiv njega, iako ona tada još nije bila javno poznata u Srbiji.

Kada su, prema njegovim rečima, predstavnici države pokušali da razgovaraju sa njim, odgovorio im je kratkom porukom.

– Nemam šta ja. Ja sam svoje završio. Branio sam zemlju sa desetinama hiljada svojih saboraca. Ako treba, država neka radi šta valja činiti – ispričao je Lazarević.

Govoreći o Košarama, Prištinskom korpusu i ljudima koji su u ratu branili zemlju, Lazarević je poručio da herojstvo ne pripada samo ratnom vremenu.

Njegova poruka je da su Srbiji i danas, u miru, potrebni ljudi spremni da čuvaju mir i stabilnost, da brane državne interese i rade na jedinstvu zemlje.

Zaveti ljudi koji su branili Košare i čitav prostor Kosova i Metohije, prema Lazareviću, nisu samo deo ratne istorije, već obaveza prema generacijama koje danas žive u slobodi – da se mir čuva, država sačuva i Srbija ujedini.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Redakcija Niš TV