Manje poginulih, ali alarm ostaje: U saobraćaju za tri meseca stradala 81 osoba
U prva tri meseca 2026. godine na putevima u Srbiji poginuo je 81 učesnik u saobraćaju, što je za 21 manje nego u istom periodu prošle godine, izjavio je načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević.
Iako podaci pokazuju napredak i nastavak trenda smanjenja stradanja, on je poručio da nema mesta zadovoljstvu sve dok se ljudski životi gube na putevima.
Tokom predstavljanja stanja bezbednosti saobraćaja u prvom kvartalu 2026. godine u Palati Srbija, Lakićević je istakao da je broj povređenih manji za više od 650 u odnosu na prethodnu godinu. Posebno je izdvojio podatak da je u prvih 90 dana čak 47 dana proteklo bez ijedne poginule osobe u saobraćajnim nezgodama, što je ocenio kao važan pokazatelj pozitivnog pomaka.
Međutim, uprkos boljoj statistici, pojedine kategorije učesnika u saobraćaju i dalje su posebno ugrožene. U prvom kvartalu stradalo je 29 vozača putničkih vozila, 20 pešaka, 11 vozača motocikala, šest biciklista i 11 putnika. Lakićević je upozorio da četvrtina poginulih pešaka strada upravo na pešačkim prelazima, na mestima gde bi njihova bezbednost morala da bude najveća.
Poseban alarm, kako je naveo, predstavljaju vozači dvotočkaša. Sezona još nije u punom jeku, a već je zabeležen rast broja stradalih motociklista i mopedista. Dodatno zabrinjava podatak da svaki četvrti vozač motocikla ili mopeda ne koristi zaštitnu kacigu, iako je to zakonska obaveza i jedan od ključnih faktora zaštite u slučaju nesreće.
Veliki problem ostaje i nedovoljna upotreba sigurnosnog pojasa. Na prednjim sedištima pojas koristi 84 odsto vozača i putnika, dok je na zadnjem sedištu taj procenat svega 33 odsto. Lakićević je upozorio da upravo ovakvi pokazatelji objašnjavaju zašto Srbija još nije među deset najbezbednijih evropskih zemalja kada je reč o saobraćaju.
Zabrinjavajući su i podaci o deci i mladima. Godišnje u saobraćaju strada između 10 i 15 dece, a tek oko 60 odsto roditelja prevozi decu na propisan način. U prva tri meseca ove godine poginulo je i 18 mladih osoba, među njima i jedna devojka, što dodatno potvrđuje da su mladi i dalje jedna od najrizičnijih grupa u saobraćaju.
Analiza pokazuje i da se više od polovine saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom događa tokom vikenda, najčešće petkom, subotom i nedeljom. Posebno se izdvaja petak, kada su u prvom kvartalu poginule 22 osobe. Najkritičniji deo dana je period od 15 do 19 časova, kada je stradalo 20 ljudi, pa će upravo na taj termin biti dodatno usmerene saobraćajne kontrole.
Kada je reč o uzrocima najtežih nesreća, neprilagođena brzina i dalje je vodeći faktor i učestvuje u 37 odsto saobraćajnih nezgoda. Slede nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije, gubitak kontrole nad vozilom, pogrešno izvođenje manevara, neustupanje prava prvenstva, prelazak preko pune linije i vožnja pod dejstvom alkohola.
Lakićević je naveo i da je ukupan broj otkrivenih prekršaja povećan za oko 44.500, što pokazuje da i dalje veliki broj vozača ne poštuje propise. Među najčešćim prekršajima su prekoračenje brzine, nekorišćenje pojasa, upotreba mobilnog telefona tokom vožnje, vožnja pod dejstvom alkohola, ali i zabrinjavajući rast broja vozača zatečenih pod dejstvom psihotropnih supstanci.
Načelnik Uprave saobraćajne policije najavio je da bi do kraja juna trebalo da bude završen predlog novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, nakon čega bi trebalo da usledi procedura njegovog usvajanja. Takođe je poručio da će tokom uskršnjih praznika kontrole biti pojačane, kao i da će od 13. do 19. aprila u 30 evropskih država biti sprovedena međunarodna akcija pojačane kontrole saobraćaja u organizaciji ROADPOL-a.
Izvor: (Tanjug)
