Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se na Generalnoj debati u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, poručivši da se svet nalazi u periodu duboke transformacije i da međunarodni poredak kakav je postojao decenijama više ne postoji.

Obraćanje je počeo osvrtom na temu ovogodišnjeg zasedanja: „Obnova poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje donose rezultate za sve“.

„Uvaženi predsedniče Generalne skupštine, gospodine generalni sekretaru, ekselencije, dame i gospodo, tema ovogodišnjeg zasedanja, „Obnova poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje donose rezultate za sve“, delimično dobro opisuje trenutak u kojem se nalazimo. Saglasan sam da treba da obnovimo poverenje u Ujedinjene nacije, ali nisam siguran u kojoj meri možemo upravljati transformacijom koja se već dogodila“, rekao je Vučić.

Usledila je njegova ključna ocena o stanju međunarodnih odnosa:

„Međunarodni sistem kakav smo poznavali je srušen. Ne postoji.“

Prema njegovim rečima, svet je danas svedok nastanka novog poretka koji je usmeren oko dva glavna centra moći, uz sve veći broj snažnih regionalnih aktera.

„Danas smo svedoci rađanja novog poretka, koji je orijentisan oko dva glavna centra moći, uz postojanje sve većeg broja snažnih regionalnih aktera, koji raspolažu značajnom političkom, ekonomskom, vojnom i tehnološkom moći i nastoje da samostalno utiču na oblikovanje svog okruženja i širih globalnih procesa“, naveo je predsednik Srbije.

Kako je dodao, svet ulazi u period složenije i manje predvidljive raspodele moći, u kojem je opasnost od potencijalnih sukoba veća nego što je bila decenijama.

Vučić je ukazao da savremeni sukobi više nisu ograničeni samo na klasične oružane sukobe između država.

„Sukobi se sve češće vode ekonomskim pritiscima, tehnološkim ograničenjima, borbom za resurse i tržišta, sajber-napadima, dezinformacijama i pokušajima uticaja na druga društva“, rekao je.

Istovremeno, prema njegovim rečima, sve izraženije postaju kulturološke i identitetske podele koje se politički instrumentalizuju i dodatno produbljuju nepoverenje među narodima.

„Granica između mira i sukoba postaje sve manje jasna, dok posledice konfrontacije velikih i regionalnih sila sve brže pogađaju i one države koje u njoj neposredno ne učestvuju“, upozorio je Vučić.

„Za male i srednje države prostor za samostalno odlučivanje postaje uži“

Poseban deo govora predsednik Srbije posvetio je položaju malih i srednjih država, među kojima je naveo i Srbiju.

„Za male i srednje države, baš kao što je Republika Srbija, takvo okruženje predstavlja ogroman izazov. Prostor za samostalno odlučivanje postaje uži, a pritisci da se države opredele za jednu ili drugu stranu sve su veći“, rekao je.

Dodao je da neslaganja najmoćnijih aktera sve češće parališu institucije koje bi trebalo da štite sve države podjednako.

„Tradicionalni sistem međunarodne pravde ozbiljno je urušen onda kada interes postane važniji od prava, a ista pravila ne važe za sve“, kazao je Vučić.

Prema njegovoj oceni, najveći problem savremenog sveta nije nedostatak pravila i političkih principa, već njihovo nepoštovanje.

„Najveći problem današnjice nije nedostatak pravila, političkih principa, već njihovo nepoštovanje u prošlosti i sadašnjosti“, rekao je.

Govoreći o Povelji Ujedinjenih nacija, Vučić je kritikovao, kako je naveo, dvostruke standarde u primeni međunarodnog prava.

„Primetićete, dragi prijatelji, da danas, sa izuzetkom nekoliko zemalja, svi govore i pozivaju se na Povelju Ujedinjenih nacija, na duh Povelje i na principe na kojima je doskora važeći poredak bio temeljen. Kao da hoće da nam kažu: „Puj pike, ne važi“, i to što smo u prošlosti rušili i kršili tu Povelju, čime smo otvorili Pandorinu kutiju koju je nemoguće zatvoriti, a danas bismo bez posledica da se vratimo u budućnost i poštovanje istih onih principa koje su moćne i velike zemlje tako brutalno gazile, sada da revitalizujemo“, rekao je.

Posebno se osvrnuo na rasprave o međunarodnom javnom pravu i ratu u Ukrajini.

„Koliko ste puta u prethodna dva dana sa ove govornice čuli pokliče i pozive na poštovanje principa međunarodnog javnog prava, i to posebno kada je u pitanju rat u Ukrajini, a da većina tih istih tako bezobzirno ćuti na činjenicu da su sami učestvovali u gaženju Povelje, rušenju temelja međunarodnog javnopravnog sistema?“

Kako je naveo, iste zemlje danas žele da se vrate principima koje su, prema njegovim tvrdnjama, ranije kršile.

„A danas bi po svaku cenu da se vrate na te principe kada vide da su moćni i jači pribegli istim povredama koje su oni sprovodili dok su bili najmoćniji i najjači“, rekao je Vučić.

Kosovo i Metohija i pitanje teritorijalnog integriteta Srbije

U nastavku obraćanja predsednik Srbije direktno je povezao pitanje međunarodnog prava sa Kosovom i Metohijom.

„Tu mislim na sve zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova i bez ikakvog temelja u međunarodnim pravnim dokumentima pokušale da otmu 14 odsto teritorije Republike Srbije“, rekao je Vučić.

Dodao je da, iako nekima događaji iz prošlosti mogu izgledati daleko, njihove posledice, prema njegovim rečima, i dalje postoje.

„Mnogima od vas to zvuči kao nekakva davna prošlost, ali rane koje su zadate međunarodnom javnom pravu sve su dublje i teže.“

Vučić je potom izneo jednu od centralnih teza svog obraćanja:

„Da budemo potpuno precizni, poredak poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija i na njoj zasnovanog prava više ne postoji.“

Prema njegovim tvrdnjama, taj poredak su srušile države koje su, kako je rekao, „cepale teritorije drugih zemalja zarad svojih političkih i ekonomskih interesa“.

„Radili su to beskrupulozno, bezobzirno i besramno“, rekao je predsednik Srbije.

„Koja je bila odluka UN o bombardovanju Srbije? Takva odluka nikada nije doneta“

Vučić je veliki deo govora posvetio bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine i ulozi NATO-a.

„Da li znate, poštovani prijatelji, šta je uopšte bio razlog, jedini zvanični i formalni razlog za napad na teritoriju Republike Srbije i na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji je izvelo 19 zemalja NATO-a? Nećete verovati“, rekao je.

Prema njegovim rečima, obrazloženje je bilo da se napadom želi izbeći potencijalna humanitarna katastrofa.

„Rekli su nam da su napali suverenu, slobodnu i nezavisnu državu kako bi izbegli potencijalnu humanitarnu katastrofu. Humanitarna katastrofa se nije desila, a još nisam uspeo da čujem i da vidim gde se sličan primer u svetu desio“, kazao je Vučić.

Dodao je da je napad, prema njegovom viđenju događaja, imao za cilj rušenje poretka Ujedinjenih nacija uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata i potvrđivanje tadašnje dominacije zapadnog sveta, Amerike i Evrope.

Potom je postavio pitanje o navodnoj odluci Saveta bezbednosti UN o bombardovanju Srbije.

„Znate li koje su zemlje, dragi prijatelji, učestvovale u donošenju odluke u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o bombardovanju jedne nezavisne, suverene zemlje koja nije napala nijednu drugu državu? Nijedan vojnik, nijedan policajac iz Srbije nije kročio na teritoriju bilo koje druge zemlje, a odluka je ipak doneta.“

A zatim je usledio odgovor kojim je Vučić naglasio jednu od svojih ključnih poruka:

„Nemojte ni da pokušavate, jer je nemoguće da se setite. Zašto? Zato što takva odluka nikada nije ni doneta, a da stvari budu još gore, niko nikada nije pokušao da je donese.“

Govoreći o tadašnjim zapadnim administracijama, naveo je da su, prema njegovim tvrdnjama, „gazile sve pred sobom“, od administracije Bila Klintona do brojnih evropskih vlada.

Vučić: Srbija podržava Trampa i vidi šansu za drugačiji poredak

U tom kontekstu predsednik Srbije govorio je i o odnosu prema administraciji američkog predsednika Donalda Trampa.

„Upravo zato Srbija podržava delovanje administracije predsednika Donalda Trampa i u njegovom radu vidi šansu za uspostavljanje pravednijeg poretka u svetu i odgovornijeg odnosa prema Srbiji kao bliskom američkom savezniku iz oba svetska rata“, rekao je Vučić.

Govoreći o Srbiji i posledicama 1999. godine, poručio je da bombardovanje nije dovelo do poraza Srbije.

„I ono što tada nisu znali i razumeli, gazili su Srbiju, ali je nisu pobedili. Srbija se podigla kao feniks iz pepela.“

Prema njegovim rečima, Srbija danas svojim primerom pokazuje kako se čuva međunarodni javni poredak i kako se štiti međunarodno javno pravo.

Ipak, dodao je da su posledice napada na Srbiju velike i da su vidljive i u Generalnoj skupštini UN, ali i na brojnim ratištima širom sveta.

„Zašto? Pa, zato što principi, bilo kakvi, više ne postoje. Oni koji su ih jednom pogazili nemaju moralno pravo da o njima govore“, rekao je Vučić.

Istovremeno je kritikovao, kako je naveo, pozicioniranje pojedinih država kao „vrhovnih učitelja“ morala i zaštitnika vrednosti savremenog sveta.

O Hrvatskoj, nacizmu i Jasenovcu

Posebno emotivan deo govora odnosio se na Hrvatsku i pitanje istorijskog nasleđa Drugog svetskog rata.

„Nama u Srbiji najteže je kada u našem okruženju gledamo ponovno uzdizanje nacizma na pijedestalu društvenih vrednosti, posebno u Republici Hrvatskoj, koja se ponosi i svojom nacističkom prošlošću i upotrebom nacističkih slogana i simbola danas“, rekao je Vučić.

Dodao je da srpski narod, kako je naveo, „kao narod koji je najviše stradao od nacističke ruke“ ne može da prihvati ono što je opisao kao povampirenje najstrašnijih duhova prošlosti.

Govoreći o Jasenovcu, naveo je da su nacistički zločini bili odgovorni za smrt stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima, među kojima je posebno pomenuo Jasenovac.

„Upravo zato moralne pridike koje slušamo od takvih, za srpski narod i Srbiju potpuno su neprihvatljive“, poručio je.

„A kako ste se vi odnosili prema Kosovu i Metohiji?“

Vučić je potom govorio o, kako je naveo, lekcijama koje Srbija već godinama sluša sa Zapada u vezi sa međunarodnim pravom i ratom u Ukrajini.

„Već četiri i po godine slušam lekcije o tome kako su mnogi na zapadu preostali svetionik demokratije u svetu, zaštitnici ne ukrajinskih, već pravila i principa međunarodnog prava“, rekao je.

Prema njegovim rečima, Srbija na takve poruke odgovara pitanjem o Kosovu i Metohiji.

„Samo se osmehnemo i zapitamo: ’A kako ste se vi odnosili prema Kosovu i Metohiji i teritorijalnom integritetu Srbije koji je garantovan Poveljom UN i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244?’“

Kako je naveo, na to pitanje, prema njegovom iskustvu, ili nema odgovora ili se Srbiji savetuje da ne gleda u prošlost, već u budućnost.

„Kada ih pitamo: ’Je l’ i Ukrajini kažete da nisu važne teritorije za koje se bore?’, besmisleni razgovor prekidamo i prelazimo na drugu temu“, rekao je predsednik Srbije.

Upozorenje zemljama Globalnog juga: „Otvorite četvore oči“

Jedna od poruka koje je Vučić posebno uputio zemljama Globalnog juga odnosila se na ugovore koje potpisuju sa velikim silama.

„I želim sve da vas upozorim. Sve vas ovde koji pripadate Globalnom jugu. Sve ugovore koje potpisujete sa velikim silama, otvorite četvore oči“, poručio je.

Kao primer naveo je Briselski sporazum iz 2013. godine, koji je Srbija, kako je rekao, potpisala u želji da se kompromisom rešavaju problemi između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji.

„Sve obaveze koje je imala Srbija, ispunjene su, a jedna jedina koju su imali Albanci, o formiranju Zajednice srpskih opština, do dana današnjeg nije“, rekao je Vučić.

Dodao je da je sporazum prihvaćen uz prisustvo i potvrdu potpisom Evropske unije, ali da, prema njegovim rečima, to nije bilo dovoljno da se obaveza sprovede.

„Kao predsednik Srbije, 10 godina suočen sam sa svim mogućim trikovima i pritiscima kako bismo odustali od pune implementacije onoga što je potpisano“, rekao je.

Vučić je taj slučaj predstavio kao pouku ne samo za Srbiju već i za druge države koje žele da zaštite svoju teritoriju.

„To je nauk nama Srbima, ali i svima drugima u svetu koji žele da zaštite i sačuvaju svoju zemlju.“

Poručio je da će Srbija, kako je rekao, braniti svoju zemlju, teritorijalni integritet, Povelju UN i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244.

Zahvalnost državama koje nisu priznale Kosovo

Predsednik Srbije posebno se zahvalio državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Želim da se zahvalim svakoj od 107 država pojedinačno koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova“, rekao je.

Dodao je da zna da su mnoge od tih država bile izložene pritiscima i da je očuvanje principijelne pozicije, kako je rekao, ponekad mnogo teže nego što izgleda sa strane.

„Hvala Vam za doslednost u nepriznavanju nezavisnosti dela teritorije Srbije“, poručio je Vučić.

Srbija na evropskom putu, ali traži jasniju perspektivu

U završnom delu obraćanja Vučić je govorio i o evropskim integracijama Srbije.

„Ekselencije, Srbija se nalazi na evropskom putu i moraće još mnogo toga da uradi kako bi postala punopravni član EU“, rekao je.

Zahvalio je Evropskoj uniji, posebno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, na pomoći koju su pružali Srbiji.

„Iako punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški prioritet, ne možemo da ne primetimo dugotrajni zamor od procesa proširenja, kako među pojedinim državama članicama Unije, tako i među državama kandidatima“, naveo je Vučić.

Kao primer složenosti procesa evropskih integracija Srbije naveo je činjenicu da je status kandidata stečen 2012. godine, dok su pristupni pregovori počeli 2014. godine.

„Građani Srbije stoga s pravom očekuju jasniju perspektivu i konkretnije rezultate procesa u kojem naša zemlja učestvuje duže od jedne decenije“, rekao je predsednik.

U okolnostima u kojima, kako je naveo, nije izvesno da će do narednog proširenja EU doći u bliskoj budućnosti, Srbija je, prema njegovim rečima, nastojala da ponudi praktične načine za prevazilaženje zastoja.

Predloženo je da se Zapadnom Balkanu omogući postepeno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pristup šengenskom prostoru i pre punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

„To ne bi predstavljalo zamenu za članstvo, niti snižavanje naših ambicija, već konkretan i pragmatičan put napred, koji bi građanima i privredama regiona omogućio da osete opipljive koristi evropske integracije i pomogao da se prevaziđe zastoj u kojem se proces proširenja predugo nalazi“, zaključio je Vučić.

U popodnevnoj sesiji Generalne skupštine Vučić je bio peti govornik, nakon predsednika Poljske Karola Navrockog, predsednice Namibije Netumbo Nandi-Ndaitwah, predsednika Slovačke Petera Pelegrinija i predsednika Kenije Vilijama Ruta. Posle njega trebalo je da se obrate predstavnici Mozambika, Esvatinija, Hondurasa, Crne Gore, Venecuele, Ugande, Ruande, Španije, Andore i Demokratske Republike Kongo.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

 Redakcija Niš TV