Sutra je Sveta Petka: Ove poslove ne bi trebalo raditi 27. oktobra! Narodno verovanje kaže da donose nesreću
Srpska pravoslavna crkva u utorak, 27. oktobra, obeležava praznik Prepodobne mati Paraskeve, u narodu poznate kao Sveta Petka. Reč je o jednoj od najpoštovanijih svetiteljki, koju vernici smatraju zaštitnicom žena, dece, bolesnih, siromašnih i nemoćnih. Za ovaj veliki praznik vezuju se brojni običaji i narodna verovanja, među kojima su i ona koja se odnose na poslove koje ne bi trebalo obavljati kako bi se sačuvali mir, zdravlje i blagostanje u domu.
Sveta Petka zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, a njen praznik jedna je od čestih krsnih slava u srpskom narodu. Vernici joj se obraćaju molitvama za zdravlje, porodičnu sreću i pomoć u teškim životnim trenucima.
Prema narodnom predanju, na ovaj dan događala su se brojna čuda i isceljenja, zbog čega mnogi vernici posećuju crkve, manastire i izvore posvećene ovoj svetiteljki.
Šta se ne radi na Svetu Petku?
Prema narodnim običajima, na dan Svete Petke trebalo bi izbegavati teške fizičke i kućne poslove, naročito pranje veša, šivenje, predenje i tkanje.
U pojedinim krajevima Srbije veruje se da obavljanje ovih poslova na praznik može doneti nesreću, bolest ili nemir u porodici. Ova verovanja posebno su vezana za žene, koje Svetu Petku tradicionalno poštuju kao svoju zaštitnicu.
Ipak, reč je o narodnim verovanjima, a ne o doslovnim crkvenim zabranama. Suština praznika jeste da se vreme posveti molitvi, porodici, dobrim delima i pomaganju onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Običaji za zdravlje, sreću i blagostanje
U mnogim domovima na Svetu Petku pale se sveće i tamjan, a vernici odlaze u crkvu kako bi se pomolili za zdravlje i zaštitu svojih najbližih.
Prema narodnom verovanju, molitva upućena Svetoj Petki na njen praznik ima poseban značaj, naročito za one koji se suočavaju sa bolešću ili životnim teškoćama.
U pojedinim krajevima običaj je da se dom ukrasi cvećem, dok se devojčicama oblači nova odeća, uz verovanje da će ih tokom naredne godine pratiti sreća.
Posebno mesto zauzima običaj umivanja vodom sa izvora posvećenih Svetoj Petki, za koju vernici veruju da donosi duhovnu utehu i isceljenje.
Četiri svetinje posvećene Svetoj Petki koje posećuju vernici
Širom Srbije nalaze se crkve, manastiri i izvori posvećeni Svetoj Petki. Među poznatim mestima koja vernici posećuju izdvajaju se:
Kapela Svete Petke na Kalemegdanu u Beogradu – Jedno od najpoznatijih svetilišta, uz koje se nalazi izvor vode kojoj se u narodnom predanju pripisuju blagotvorna svojstva, naročito kod problema sa vidom.
Manastir Svete Petke Izvorske kod Paraćina – Svetinja koju posećuju brojni vernici, tražeći duhovni mir i pomoć kroz molitvu.
Izvor Svete Petke u Železniku – Mesto za koje se vezuju narodna predanja o isceljenjima i pomoći bolesnima.
Izvor Svete Petke u Vinči – Još jedno mesto koje vernici posećuju zbog vode kojoj se tradicionalno pripisuju lekovita svojstva.
Verovanja o lekovitosti ovih izvora deo su verske i narodne tradicije i ne predstavljaju medicinski potvrđeno dejstvo vode.
Da li se posti na Svetu Petku ove godine?
Sveta Petka ove godine pada u utorak, 27. oktobra, pa praznik nije posan dan. Vernici koji slave Svetu Petku kao krsnu slavu mogu pripremiti mrsnu trpezu, u skladu sa crkvenim kalendarom.
Ko je bila Sveta Petka?
Prepodobna mati Paraskeva rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, u 10. ili 11. veku, u imućnoj i pobožnoj porodici.
Još u detinjstvu pokazivala je veliku privrženost veri, a nakon smrti roditelja odlučila je da svoj život posveti Bogu. Napustila je porodični dom i otišla u Carigrad, a zatim u Jordansku pustinju, gde je godinama živela u postu, molitvi i odricanju.
Prema predanju, u poznim godinama javio joj se anđeo i poručio da se vrati u rodni kraj, gde je provela poslednje godine života.
Nakon njene smrti, njene mošti su tokom vekova prenošene u različite gradove. Boravile su i u Beogradu, zahvaljujući kneginji Milici, koja je krajem 14. veka izmolila njihov prenos.
Od 1641. godine mošti Svete Petke nalaze se u rumunskom gradu Jašiju, koji je i danas jedno od najznačajnijih mesta hodočašća vernika koji poštuju ovu svetiteljku.
Sveta Petka na ikonama se najčešće prikazuje u monaškoj odeći, sa krstom u ruci, kao simbolom vere, podvižništva i duhovne snage.
Za vernike, praznik Svete Petke predstavlja dan molitve, praštanja, milosrđa i porodičnog zajedništva, dok se običaji i verovanja prenose sa generacije na generaciju.
Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.
Redakcija Niš TV
