Svetska banka smanjila prognozu: Srbiji u 2026. rast od 2,7 odsto
Svetska banka smanjila je prognozu privrednog rasta Srbije za 2026. godinu sa tri na 2,7 odsto, zbog pojačane globalne neizvesnosti i posledica konflikta na Bliskom istoku, predstavljeno je danas u Beogradu u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord rekao je da privredni rast regiona usporava i da će tokom 2026. i 2027. godine ostati pod pritiskom uporne inflacije, slabije eksterne tražnje i neizvesnosti na globalnim tržištima.
Prema novim procenama, rast Srbije u 2027. godini iznosiće tri odsto, dok se u 2028. očekuje ubrzanje na četiri odsto. Stručnjaci Svetske banke ističu da je napredak Srbije na makroekonomskom planu nesporan, ali upozoravaju da su za snažniji i održiviji rast neophodne strukturne reforme.
Viši makroekonomista za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović naveo je da je rast usporen zbog nižih privatnih investicija i negativnog doprinosa neto izvoza. Dodatni rizici, kako se navodi, dolaze od konflikta na Bliskom istoku, koji utiče na uvozne cene energenata, raspoloženje investitora i spoljnu tražnju.
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija izgubila deo privrednog zamaha tokom 2025. godine usled domaćih i eksternih faktora, među kojima su politička neizvesnost, protesti, sporo formiranje vlade, sankcije Rusiji u naftnom sektoru i još jedna nepovoljna poljoprivredna sezona. Ti faktori doprineli su i padu neto priliva stranih direktnih investicija za oko 50 odsto u evrima.
Privatna potrošnja ostala je otporna zahvaljujući rastu zarada i potrošačkih kredita. Stopa nezaposlenosti stabilizovana je na oko 8,7 odsto, ali nezaposlenost mladih i dalje prelazi 23 odsto, pre svega zbog nesklada između veština i potreba tržišta rada.
Svetska banka očekuje da inflacija u Srbiji do kraja 2026. dostigne šest odsto ili nešto više, delom zbog uticaja krize na Bliskom istoku na cene energenata. Nakon toga, očekuje se povratak inflacije u ciljani okvir Narodne banke Srbije od tri odsto, uz dozvoljeno odstupanje od 1,5 procentnih poena.
Za Zapadni Balkan u celini prognoziran je rast od 2,8 odsto u 2026. godini, što je za 0,3 procentna poena manje od ranijih projekcija. U 2027. očekuje se blago ubrzanje na 3,2 odsto.
Iz Svetske banke upozoravaju i na dugoročni izazov starenja stanovništva. Prema procenama, u narednoj deceniji najmanje svaka peta osoba u regionu biće starija od 65 godina, dok radno sposobno stanovništvo sve češće odlazi u inostranstvo u potrazi za boljim zaradama i perspektivom.
U izveštaju se navodi da region istovremeno ima značajan neiskorišćen radni potencijal, posebno među ženama, mladima i osobama koje žele da rade, ali nailaze na prepreke pri ulasku na tržište rada. Kada bi učešće radne snage bilo na nivou uporedivih zemalja Evropske unije, Zapadni Balkan bi imao dodatnih 2,8 miliona radno sposobnih stanovnika.
Svetska banka poručuje da bi rad trebalo učiniti atraktivnijim i dostupnijim, kroz izmene poreskih i socijalnih propisa, bolju podršku za brigu o deci i starima, kvalitetnije obuke i fleksibilnije uslove rada. Samo veće uključivanje žena u radnu snagu, kako se navodi, moglo bi da poveća godišnje stope rasta za 0,35 procentnih poena.
Izvor: (Tanjug)
