Merošina i Svrljig ulaze u 2026. sa velikim ulaganjima u infrastrukturu
Krajem godine, dve opštine Nišavskog okruga – Merošina i Svrljig – istovremeno sumiraju rezultate i definišu prioritete za naredni period. Zajednička poruka čelnika obe lokalne samouprave je da će akcenat ostati na infrastrukturi i uslugama za građane: od lokalnih puteva i komunalnih radova, preko ulaganja u škole, do obezbeđivanja stabilnog vodosnabdevanja.
Predsednik opštine Merošina Saša Jovanović ocenjuje da je godina bila „delimično dobra“, ali da prostora za više rezultata uvek ima. Naglašava da je najvažnije da se zacrtani poslovi nastave i da se planovi pretoče u konkretne radove na terenu.
„Uradili smo nekoliko velikih projekata, ali kapitalne očekujemo naredne godine. Ne bih da prejudiciram pre potpisivanja ugovora“, kaže Jovanović, uz poruku da je fokus u 2026. na ulaganjima koja građani najbrže osećaju – pre svega u putnu infrastrukturu.
Kao prvi veliki posao u narednoj godini, Jovanović izdvaja lokalni put u mesnoj zajednici Azbresnica. Tender je, kako navodi, završen, ugovor potpisan, a izvođač ima rok od 90 dana, dok će početak radova zavisiti od vremenskih uslova. Među prioritetima je i rekonstrukcija Osnovne škole u okviru projekta energetske efikasnosti, vrednog oko 22 miliona dinara, čiji se start radova očekuje na proleće.
S druge strane, u Svrljigu je 2025. bila obeležena ekstremnim vremenskim uslovima – sušom i požarima, što je, prema rečima predsednika opštine Miroslava Markovića, dodatno opteretilo sistem i zahtevalo paralelnu borbu na više frontova.
Kako bi se problem suše trajno ublažio i kako bi se sprečilo ponavljanje kriznih situacija, opština Svrljig ulazi u investiciju koja se tiče osnovne potrebe – vode. Marković ističe da se rade dva reversna bunara, čime bi se obezbedilo više od 15 litara vode u sekundi, uz stvaranje značajne rezerve za stanovništvo.
Svrljig se, objašnjava Marković, snabdeva iz kraških izvorišta, pa se problemi ne javljaju samo tokom suša, već i u periodima obilnih padavina, kada dolazi do zamućenja. Upravo zato bunari predstavljaju sigurnosnu varijantu – da se vodosnabdevanje stabilizuje i u ekstremima, bez isključenja i prekida.
I Merošina i Svrljig poručuju da će naredna godina biti u znaku „konkretnih projekata“ – radova koji se vide i koji direktno popravljaju uslove života. Lokalni putevi, škole i komunalna infrastruktura, kao i stabilno vodosnabdevanje, ostaju ključne tačke oko kojih se okupljaju planovi i budžeti.
Tamara Mišić, novinar Niš TV
