Krvava šaka na zidinama Niške tvrđave: Kada protest pređe granicu, strada zajednički grad
Postavljanje transparenta sa motivom „krvave šake“ na zidinama Niške tvrđave predstavlja još jedan primer političke instrumentalizacije javnog prostora od strane blokadera, koji – u nedostatku argumenata i jasnih poruka – posežu za najtežim optužbama i najgrubljom simbolikom. Umesto dijaloga i konkretnih zahteva, građanima se ponovo nameće atmosfera kolektivne krivice i moralnog linča, kao da je čitav grad unapred stavljen na optuženičku klupu.
Problem, međutim, nije samo u političkoj poruci, već i u mestu na kojem je ona ispisana. Blokaderi očigledno zaboravljaju da Niška tvrđava nije bilo kakav zid na koji se kače parole u trenutku političkog besa. Tvrđava je kulturno-istorijski spomenik, prostor zajedničkog pamćenja i identiteta, simbol grada koji nadilazi dnevnu politiku i smene vlasti. Ona nije tabla za poruke čiji je cilj da šokiraju, optuže i podele.
Postavljanjem ovakvog transparenta, blokaderi nisu poslali poruku vlastima – već su uvredili same građane Niša, koji tvrđavu doživljavaju kao deo svog grada, a ne kao političku pozornicu. Tvrđava je mesto susreta, šetnje, sećanja, turizma i kulture, i upravo zato je posebno sporno kada se pretvara u kulisu za poruke koje sugerišu presudu, a ne razgovor.
Simbol krvavih šaka nosi tešku i opasnu konotaciju. On ne poziva na raspravu, već na osudu. Ne traži odgovornost kroz institucije, već sugeriše krivicu bez dokaza. Takva retorika nije znak hrabrog aktivizma, već političke neodgovornosti. U društvu koje se i onako suočava sa dubokim podelama, poruke ovog tipa dodatno produbljuju jaz i podstiču radikalizaciju – jer kada se javni prostor pretvori u sudnicu bez pravila, sve postaje dozvoljeno, a posledice se preliju na čitavu zajednicu.
Posebno zabrinjava činjenica da se blokaderi predstavljaju kao glas naroda, dok istovremeno krše osnovna pravila javnog reda: zauzimaju saobraćajnice, remete svakodnevni život građana i sada prisvajaju kulturnu baštinu za svoje političke poruke. Protest ne podrazumeva pravo na vandalizam, niti pravo da se istorijski spomenici pretvaraju u scenografiju za optužbe bez odgovornosti. Javna okupljanja i izražavanje nezadovoljstva jesu legitimni u demokratskom društvu, ali granica se prelazi onog trenutka kada se zajedničko nasleđe koristi kao sredstvo pritiska, a kulturni simboli grada postaju mete političkog obračuna.
Ako je cilj borba za pravdu, onda ona mora biti zasnovana na činjenicama, zakonima i poštovanju zajedničkog prostora. U suprotnom, umesto borbe za istinu dobijamo kampanju podizanja tenzija, gde se svaka nova provokacija predstavlja kao „poruka“, a zapravo služi isključivo samopromociji političkih blokada koje su, po svemu sudeći, odavno izgubile i smisao i podršku. Transparent sa krvavom šakom na zidinama Niške tvrđave ne doprinosi istini niti pravdi – on ostavlja gorak utisak da je cilj šok, podela i nametanje krivice, dok se stvarni problemi građana guraju u drugi plan.
Redakcija Niš TV
