Poziv Marte Kos da se izvrši revizija izmena pravosudnih zakona ponovo deli političku Srbiju

Danas opozicija u Srbiji reaguje na pozive Marte Kos da Skupština Srbije revidira usvojene izmene pravosudnih zakona. Kao i obično, stavovi su suprotstavljeni – jedni podržavaju taj poziv, dok ga drugi odbacuju. Pri tom Marta naglašava da se od države kandidata za evropske integracije – a Srbija taj status ima – očekuje da se ponaša u skladu sa evropskim vrednostima.

Marta Kos deo je tima Ursule fon der Lajen, reč je o političarki iz Slovenije. Marta Kos rođena je 28. juna 1965. godine u Republici Sloveniji, tadašnjoj SFR Jugoslaviji. Prema dostupnim podacima, nakon 16 godina braka razvela se od prvog supruga, a trenutno živi u Ženevi sa drugim suprugom, Henrijem Getazom, generalnim sekretarom Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu.

U svojoj biografiji ističe se da je nekadašnja šampionka u plivanju, novinarka i bivša ambasadorka Slovenije. Karijeru ambasadorke u Švajcarskoj završila je ostavkom 2020. godine. A kako je sama potrvdila ostavka je usledila pose vanrednog nazora. Kako je pisao slovenački „Dnevnik“, razlozi za vanredni nadzor bili su pritužbe zaposlenih na način vođenja ambasade, nakon čega je usledila ostavka.

Njena kandidatura u evropskim institucijama izazvala je burne reakcije u Sloveniji, nakon što je šef slovenačke delegacije u okviru Evropske narodne partije (EPP) Roman Tomc iznela tvrdnje kojima je dovodi u vezu sa UDBA-om, nekadašnjom tajnom policijom SFRJ.

Evropski parlament je tesnom većinom 27. novembra 2024. godine potvrdio sastav nove Evropske komisije, a Marta Kos je tom prilikom optimistično poručila da bi neke države mogle završiti pregovaračke procese, uz nadu da bi među njima mogla biti i Srbija. U njenom opisu posla je da procenjuje u kojoj meri kandidati za članstvo ispunjavaju kriterijume za pristupanje Evropskoj uniji.

Bogata sportska, novinarska i politička karijera prožeta je i kontroverzama, koje su u više navrata izazivale polemike u javnosti. U delu javnosti pojavile su se tvrdnje da je imala veze sa tajnim službama iz perioda SFRJ, kao i spekulacije o njenoj mogućoj povezanosti sa bezbednosnim tajnim strukturama Republike Slovenije, koje su delovale u okviru bivše Jugoslavije a koje i danas funkcionišu u izmenjenim, savremenim oblicima.

Poznato je da se u regionu već decenijama vode sporovi oko uloge različitih političkih i bezbednosnih centara moći u događajima koji su prethodili raspadu SFRJ. U tom kontekstu, preovladava mišljenje da se ciljevi definisani tada, posebno kada je reč o Srbiji i srpskom narodu, nisu u potpunosti promenili, već da su, naprotiv, vremenom dobijali nove forme i instrumente delovanja.

U takvom narativu, sve češće se čuju ocene da su pojedini evropski akteri, „od Picule do Marte Kos“, deo pritisaka koji se predstavljaju kao nastavak političkih procesa započetih krajem prošlog veka. Po tom viđenju, ono što nisu uspeli sankcije i NATO bombardovanje, sada se, pokušava ostvariti kroz političke inicijative, institucionalne pritiske i unutrašnje podele u društvu.

Toj borbi, „megdanu“ takvim pritiscima suprotstavlja se Predsednik Srbije, Vlada, državne institucije, slobodarski i državotvorni narod. Borba „Davida i Golijata“, završiće se u skladu sa istorijskim iskustvom srpskog naroda — narodom čija je istorija obeležena borbama, ratovima i velikim stradanjima, ali i upornošću u odbrani slobode i sopstvene i sopstvene istine.

Redakcija Niš TV