Vučić: dupli podsticaji za vinarije, „spas je Kina“, a slede sastanci sa Makronom – „baš smo izolovani“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano je danas u Ložionici u Beogradu uručio rešenja dobitnicima sredstava po Programu za podsticaj razvoja prerađivačkih kapaciteta u oblasti proizvodnje vina, piva i jakih alkoholnih pića u 2025. godini, uz poruku da ovo „nije tek jednokratna mera“, već „tek početak“ i da će država dodatno uvećati i bespovratnu i kreditnu podršku proizvođačima.

Vučić je pre same ceremonije obišao štandove, razgovarao sa vinarima i destilerijama, interesujući se za izvoz, tržišta i probleme u proizvodnji – od plasmana do ambalaže – a zatim je na bini lično uručio rešenja proizvođačima koji su pristigli iz svih krajeva Srbije.

Veći podsticaji: sa 10 na 20 miliona dinara, uz 2,5% kamatu i grejs godinu

Vučić je najavio da će kreditna sredstva za pomoć biti uvećana sa 10 na 20 miliona dinara, naglašavajući da država želi da podsticaji postanu trajna mera i da se iznosi dalje povećavaju.

Kako je naveo, model podrške podrazumeva i bespovratna sredstva i povoljne kredite: umesto dosadašnjih iznosa „do 10 miliona“, sada će podrška ići „do 20 miliona“, pri čemu je, prema njegovim rečima, 10 miliona dinara bespovratno (oko 90.000 evra), a dodatno će moći da se dobije i približno isti iznos kroz kreditna sredstva Fonda za razvoj po najpovoljnijim uslovima – sa godinom grejs perioda i kamatnom stopom od 2,5 odsto godišnje.

Vučić je poručio da su to „izuzetni uslovi“ i da treba da budu dodatni podsticaj razvoju destilerija, vinarija i pivara, uz ocenu da je Srbija poslednjih godina značajno napredovala i u broju i u kvalitetu proizvođača. Dodao je da država ulaže „mnogo novca“, jer, kako je rekao, moderne države posebno napreduju kada vinski sektor pravi „kvantne skokove“.

Istakao je i da je Srbija, po njegovoj oceni, uspela da prestigne mnoge zemlje u regionu: „Zaostajali smo i za manjim zemljama sa prostora bivše Jugoslavije, danas smo daleko ispred svih njih… ostali su nam kao glavni konkurenti još Mađarska, Slovenija, naravno i stalna konkurencija“, rekao je Vučić.

Navodeći da bi voleo da Srbija ima još više vinograda i šljivika, rekao je da je ponosan na činjenicu da najveći broj proizvođača pravi vino i rakiju iz svojih zasada, uz napomenu da „svega 20 odsto“ nije iz sopstvenih zasada i da se nada da će se i ta struktura menjati u budućnosti.

„Spas za vinarstvo je izvoz u Kinu“: cilj 15–30 miliona boca godišnje

U fokusu Vučićevih poruka vinarima bila je Kina. Predsednik je izjavio da „neće biti spasa“ za domaće vinarstvo ako Srbija ne bude izvozila 15 do 30 miliona boca godišnje na kinesko tržište, uz poruku da će država pomoći da se taj izvozni kanal otvori i stabilizuje.

Kako je objasnio, Kina je najveća šansa zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini, jer carine za srpska vina postepeno padaju: pre tri godine carina je bila 30 odsto, ove godine (2026) je 12 odsto, sledeće godine 6 odsto, a 2028. godine biće nula. Vučić je naglasio da to Srbiji daje značajnu prednost u odnosu na druge zemlje, ali je ukazao i na realnost kineskog tržišta: ono je zahtevno i probirljivo, i prolaze samo proizvodi izuzetnog kvaliteta i povoljne cene, jer mnogi žele saradnju sa Kinom, ali ne ulazi veliki broj roba ni iz zapadne Evrope ni iz Amerike koliko bi želeli.

Vučić je naveo da proizvodnja vina u Evropi polako pada i da Evropljani sve više seku vinograde, ocenjujući da Srbija to ne sme da dopusti i da država mora da pomogne kako bi vinogradarstvo opstalo i bilo konkurentno. Dodao je da Srbija, za razliku od nekih delova Evrope, zasad ne povećava, ali ni ne smanjuje zasade i da treba pronaći način da se sektor dodatno ojača.

Zašto Kina, a ne „klasična“ tržišta: religija, navike i zid velikih proizvođača

Na pitanje o drugim tržištima, Vučić je rekao da se mora razmišljati o svim aspektima, čak i religijskim, naglašavajući da nije realno očekivati veliki izvoz vina i alkoholnih pića u muslimanske zemlje. Ukazao je i na teškoće ulaska na razvijena vinska tržišta poput austrijskog, kao i na praktičnu nemogućnost prodora na francusko i italijansko tržište, gde ljudi dominantno piju svoja vina.

Podsetio je da su Francuska, Italija i SAD među najvećim proizvođačima vina na svetu, a zatim dolaze Španija, Nemačka, Portugal, Argentina i Južna Afrika, uz zaključak da je Srbija „mala“ da bi se sa njima takmičila na njihovom terenu – zbog čega je Kina za Srbiju od ogromnog značaja.

Dodao je i da se čak i u Bordou, u najelitnijim vinogradarskim delovima Francuske, deo vinograda krči i uništava jer nema dovoljno kupaca i poslovna računica postaje sve teža.

Vučić je istakao i da je posao vinogradara i vinara izuzetno težak, jer se radi 10–11 meseci u vinogradu, uz vrlo kratak period odmora, približno od 15. decembra do 20. januara.

Problem ambalaže: staklara u Paraćinu radi, ali pokriva 20% tržišta

Govoreći o lancu proizvodnje, Vučić je primetio da je staklara u Paraćinu počela da radi i da pokriva oko 20 odsto domaćeg tržišta, ali da bi, kako je rekao, Srbija volela da to bude oko 80 odsto. Ipak, naveo je da je cena kod nas viša, između ostalog jer je cena rada u Srbiji viša nego u Moldaviji i Ukrajini, odakle se flaše često uvoze jer su jeftinije.

Vučić je poručio staklari da pokušaju da za domaće proizvođače obezbede niže cene flaša, kako se ne bi isplatilo da se uvozi, a dodao je i da je za nižu cenu proizvodnje stakla potrebna i što niža cena gasa, jer je gas ključan energent u proizvodnji „duvanog stakla“. Naveo je da Srbija ima „relativno dobru“ cenu gasa, ali da su Ukrajina i Moldavija imale niže cene, te da je u ovom trenutku ipak presudan faktor niža cena radne snage u tim zemljama.

Primer sa terena: destilerija iz Svrljiga i izvoz „gde su naši gastarbajteri“

Tokom obilaska, Vučić je obišao i destileriju iz Svrljiga koja je, prema navodima, maksimalno iskoristila sredstva Ministarstva privrede – pet miliona dinara bespovratnih i pet miliona kreditnih sredstava uz kamatu 2,5 odsto.

U razgovoru sa vlasnikom vinarije, Vučić je pitao da li nalaze tržište, a proizvođač je odgovorio da se snalaze i da uglavnom izvoze tamo gde ima naših gastarbajtera: pre svega u zemlje bivše SFRJ, zatim Nemačka kao najzastupljenija među zapadnim zemljama, nešto malo Austrija, uz napomenu da još nisu stigli do Kine, ali da to žele.

„Vino i rakija pripadaju svima“: podsticaji bez obzira na političko opredeljenje

Vučić je posebno naglasio da svi koji ispunjavaju uslove mogu da dobiju državne podsticaje bez obzira na političko opredeljenje. Naveo je da je dobio poruke od ljudi koje poznaje, a za koje zna da su „na drugoj političkoj strani“, koji su mu rekli da veruju da nisu dobili subvencije zbog svog političkog opredeljenja.

Poručio je da to nikada ne sme da bude kriterijum i da, ako su po svim kriterijumima zaslužili podršku, moraju da je dobiju. Pozvao je predstavnike vlasti da se ponašaju odgovorno i „drugačije od blokadera“, citirajući Vuka Stefanovića Karadžića u poruci da se na šikaniranje, loše želje i pretnje ne odgovara istom merom.

Vučić je ponovio da će država pomoći proizvođačima, jer kako je rekao, što više proizvodimo, to je konkurencija teža – u Srbiji, na Balkanu i šire – pa je zato ključno obezbediti nova tržišta, pre svega kinesko. Naveo je i detalje o carinama: za vina je ove godine 12 odsto (bilo 30), za rakiju 7 odsto, a do 2033. godine carina za rakiju biće nula; za vinare je istakao da će carina padati „po šest odsto godišnje“, tako da bi 2027. i 2028. godine bila nula.

Vinarima je poručio da pokušaju preko Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i svih relevantnih kanala da dobiju mesto u kineskim prodavnicama, a zatim i da za domaće tržište naprave serije od 2.000 do 5.000 boca.

Dodao je da se srpska vina pojavljuju i u „prvim svetskim restoranima“, uključujući i Mišlenove, ne samo u regionu nego i u svetu, i poručio da je ponosan na industriju vina i rakije zbog velikih koraka koje su napravili u kratkom vremenu.

Makron, Minhen, Kina, Indija, Erdogan, Alijev, Kazahstan: „Što bi rekli naši protivnici – baš smo izolovani“

Govoreći o međunarodnim aktivnostima, Vučić je rekao da se predsednik Francuske Emanuel Makron sprema za sastanke, da će „svi biti u Minhenu“, i naglasio da je važno jer Makron ima jednu viziju, a Nemci drugu. Najavio je da će i on biti u Minhenu, gde će imati sastanke sa najvišim predstavnicima Evropske unije, kao i sa kineskim predstavnicima.

Vučić je rekao da će se sastati i sa Makronom, ili u Indiji ili u Minhenu, a potom nabrojao i druge susrete i putovanja: da prvo ide u Indiju na veliki samit o veštačkoj inteligenciji, pre toga u Ankaru na sastanak sa Redžepom Tajipom Erdoganom, da „u međuvremenu stiže i Alijev“, a odmah posle ide i u Kazahstan. U tom kontekstu ironično je dodao: „Što bi rekli ovi naši protivnici, baš smo izolovani!“

O blokaderima, mladima i „napadima“: „Ja sam na strani tih mladih ljudi“

Na pitanje o reakcijama na izjave studenata da će u političku borbu bez opozicije i EU, Vučić je rekao da nije radostan zbog svađa i sukoba, jer će mladi ljudi (neki 18, 19, 20 godina) prolaziti kroz stvari kroz koje su, kako je rekao, mnogi prošli ranije.

Vučić je naveo da je u početku postojalo opšte oduševljenje nedefinisanim pokretom mladih, koji je trebalo da „izrodi dolazak na vlast“ onih koji, po njegovoj oceni, svojim znanjem i omalovažavanjem nisu mogli da se izbore za to, te da su želeli da „iskoriste mlade“ da ih dovedu na vlast. Dodao je da sada dolazi do napada na mlade i da su „žestoko napadani“ ne zbog svojih stavova o EU, već zato što „neće da ovi drugi vladaju Srbijom umesto njih“. Zaključio je: „Moj posao je da kažem da sam na strani tih mladih ljudi, neka nastave da se bore“, uz tvrdnju da će „stari“ koji nisu mogli ništa ozbiljnije da urade krenuti u „najžešću kampanju protiv njih“.

O poseti Novom Sadu i „sendvič“ priči: „Šta bi tek radili da odem u poslastičarnicu?“

Osvrćući se na reakcije povodom odlaska u Novi Sad, Vučić je rekao da kritičari svojim odnosom prema ljudima koji rade i pošteno zarađuju „najbolje pokazuju šta bi radili da su na vlasti“. Naveo je i primer: bio je u Petrovaradinu „u vreme ručka“, a da se to predstavlja kao „jutro“, uz opasku da bi, da je došao po mraku, rekli da je došao „pod okriljem noći“.

Vučić je dodao da se bavi ozbiljnijim stvarima i da ne može da odgovara na takva pitanja, uz pitanje: „Šta bi tek radili da odem u poslastičarnicu da kupim kolače?“ i uz ironičnu opasku da li bi „streljali vlasnika poslastičarnice“ ili doveli ljude da viču „smrt“, kao u „partizanskim filmovima“.

Program Ministarstva privrede i Fonda za razvoj: 150 miliona dinara bespovratno

Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa otvorilo je Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, kako bi podržalo sektore proizvodnje vina, piva i jakih alkoholnih pića kao važne i perspektivne grane privrede. Ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za realizaciju Programa iznosila su 150.000.000 dinara.

Izvor: (Tanjug/Blic/Kurir/Alo)