Iza zatvorenih vrata hraniteljstva: zbog čega deca najčešće odlaze iz porodice i zašto se retko vraćaju

Deca koja završavaju u hraniteljskim porodicama najčešće nisu u mogućnosti da ostanu sa svojim biološkim roditeljima zbog ozbiljnih i ponavljanih problema u porodičnom okruženju – pre svega nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja. To poručuju stručnjaci iz Doma za decu i omladinu „Duško Radović“, naglašavajući da je odlazak u hraniteljstvo poslednja mera zaštite deteta, a ne „brza zamena“ za socijalnu pomoć porodici, kako se često pogrešno misli u javnosti.

Prema rečima pedagoga iz ove ustanove, u društvu i dalje postoji ukorenjen stereotip: da se deca „oduzimaju“ roditeljima umesto da im se pomogne novcem. Međutim, realnost je daleko kompleksnija. Razlozi zbog kojih dete biva smešteno u hraniteljsku porodicu najčešće su „dublji“ i teži od finansijske nemoći – i tiču se bezbednosti, zdravlja i osnovnih uslova za normalan razvoj.

U hraniteljstvo, kako navode stručnjaci, često dolaze i deca iz ratom pogođenih područja, kao i mališani koji su preživeli različite oblike porodičnog sloma: od grubog zanemarivanja i psihofizičkog zlostavljanja, do situacija u kojima su roditeljske kompetencije ozbiljno narušene. U pojedinim slučajevima dete ostaje bez adekvatne brige zbog ponašanja roditelja, a nekada je razlog i najteži mogući – smrt roditelja.

Zbog svega toga, sistem smeštaja dece u hraniteljske porodice nije pitanje „administrativne odluke“, već procene rizika i zaštite deteta u trenutku kada bi boravak u biološkoj porodici mogao da ostavi trajne posledice. Stručnjaci podsećaju da je cilj uvek – kada god je to bezbedno – povratak deteta u biološku porodicu. Ipak, praksa pokazuje da se to ne dešava često.

Kada je reč o povratku deteta iz hraniteljstva u biološku porodicu, odluka zavisi od procene i rešenja Centra za socijalni rad. I pored tog mehanizma, iskustvo iz prakse ukazuje da deca uglavnom ostaju duže u sistemu hraniteljstva, dok se samo manji broj njih vrati u primarnu porodicu. Razlozi su različiti: od sporih i neizvesnih promena u porodičnim uslovima, do toga da se proceni da povratak nije u najboljem interesu deteta.

Poruka stručnjaka je jasna: hraniteljstvo nije „zamena“ za pomoć porodici, već zaštitna mreža za decu koja su prošla kroz situacije u kojima su ugroženi njihova sigurnost i osnovna prava. A iza svake odluke da dete ode iz porodice stoji složena priča – i pokušaj sistema da obezbedi ono najvažnije: stabilnost, sigurnost i šansu za normalno detinjstvo.