Slovenija pred ključnim izborom: U nedelju odluka između Goloba i Janše
Slovenija će u nedelju, 22. marta, održati desete parlamentarne izbore od sticanja samostalnosti, a prema ocenama analitičara i slovenačkih medija, birači će se opredeljivati između dva dominantna politička bloka – levog centra, koji predvodi aktuelni premijer Robert Golob i njegov Pokret Sloboda, i desnog centra, na čijem je čelu Janez Janša sa Slovenačkom demokratskom strankom.
Predizborna kampanja ocenjuje se kao jedna od najnapetijih i najiscrpljujućih u istoriji samostalne Slovenije, a ishod glasanja mogao bi da ima mnogo šire posledice od same unutrašnje političke scene. Analitičari Instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane ukazuju da se ne odlučuje samo o sastavu nove vlade, već i o budućem ekonomskom pravcu zemlje, njenoj regionalnoj ulozi i stabilnosti na prostoru Zapadnog Balkana.
Blok levog centra, koji predvodi Golob, zasniva svoju politiku na jačanju socijalne države, unapređenju javnih usluga i očuvanju životnog standarda građana. U fokusu su i proevropski kurs, povezivanje nacionalnih i evropskih interesa, kao i strateška autonomija Evrope u oblastima ekonomije, tehnologije, energetike, odbrane i svemirske infrastrukture.
S druge strane, Janšin blok desnog centra zagovara širu privatizaciju, snažniju ulogu krupnog kapitala, smanjenje javnih usluga i oštriju političku retoriku. Upravo zbog tako jasno suprotstavljenih koncepata, predstojeći izbori dobijaju dodatnu težinu, jer bi mogli da odrede i politički ton Slovenije u narednim godinama.
Građani će, prema procenama analitičara, pažljivo odmeravati ko može da obezbedi političku stabilnost i ponudi odgovore na svakodnevne probleme – od stanovanja do plata i penzija – a ko pokušava da mobiliše birače kroz strah, podele i konflikte. U takvoj atmosferi očekuje se i pojava taktičkog glasanja, dok manje stranke, prema procenama, imaju ozbiljan rizik da ne pređu izborni prag od četiri odsto.
Izbori se održavaju po proporcionalnom sistemu, a Slovenija je podeljena na osam izbornih jedinica, od kojih svaka ima po jedanaest izbornih okruga. Ukupno pravo glasa ima 1.698.352 birača, a u svakoj izbornoj jedinici raspodeljuje se po jedanaest poslaničkih mandata. Parlament broji ukupno 90 poslanika, uključujući i po jednog predstavnika italijanske i mađarske nacionalne zajednice.
Poseban značaj izbora ogleda se i u ekonomskoj dimenziji. Slovenija se nalazi u periodu intenzivne tranzicije i prilagođavanja globalnim promenama, pa će nova vlada morati da odgovori na izazove energetske tranzicije, klimatskih politika, digitalizacije javnih i privatnih servisa, ali i očuvanja fiskalne discipline, smanjenja javnog duga i podsticanja zapošljavanja u uslovima globalne nestabilnosti.
Analitičari ukazuju da će upravo sposobnost sprovođenja tih politika biti ključni test političkog legitimiteta nove vlasti. Stabilna parlamentarna većina i jasna vizija smatraju se presudnim za očuvanje poverenja investitora iz Evropske unije, ali i za dalje otvaranje prema tržištima Centralne i Jugoistočne Evrope.
Pored unutrašnjih pitanja, izbori u Sloveniji imaju i širi regionalni značaj. Kao članica Evropske unije i Šengena, Slovenija se posmatra kao geopolitički most između Zapada i Istoka i važan akter na Zapadnom Balkanu. Njena unutrašnja stabilnost i spoljnopolitička orijentacija mogu direktno uticati na regionalnu saradnju, infrastrukturne projekte, energetsko povezivanje i dalji tok evropskih integracija u regionu.
Izvor: (Tanjug)
