Javni gradski prevoz u Nišu tokom zimskog režima funkcioniše sa 10 odsto većim kapacitetom nego leti, a na ulicama je radnim danima 122 autobusa. U vreme najvećih gužvi polasci su na devet minuta, dok tokom letnjeg režima taj interval iznosi 11 minuta. Kako se organizuje saobraćaj tokom raspusta, vikenda i snežnih padavina, objasnio je v. d. direktora Direkcije za javni gradski prevoz Niš Goran Stojković, gostujući u emisiji „Gradska hronika“ na Niš TV.

Prema njegovim rečima, zimski red vožnje primenjuje se od 1. septembra do juna naredne godine, odnosno do početka školskog raspusta. U tom periodu javni prevoz radi punim kapacitetom, jer je broj putnika znatno veći nego tokom leta.

U punom radnom režimu angažovana su 244 vozača, a broj autobusa i polazaka prilagođen je potrebama građana, posebno učenika i zaposlenih.

Tokom raspusta manje autobusa, vikendom poseban red vožnje

Stojković je objasnio da se letnji režim ne primenjuje isključivo tokom letnjeg raspusta, već i u drugim periodima kada učenici ne pohađaju nastavu, uključujući zimski raspust.

Razlog je manji broj putnika, zbog čega se broj polazaka prilagođava stvarnim potrebama.

Za razliku od radnih dana, subotnji i nedeljni red vožnje ostaju isti tokom cele godine, bez obzira na to da li je u primeni letnji ili zimski režim.

Subotom je kapacitet javnog prevoza smanjen za oko 35 odsto u odnosu na puni radni režim, dok je nedeljom smanjenje približno 50 odsto.

Na državni praznik, Dan primirja, 11. novembra, autobusi su saobraćali po nedeljnom redu vožnje, dok je za četvrtak, 12. novembar, predviđen povratak na uobičajeni zimski radni red vožnje.

Izmene prigradskih linija prema potrebama građana

Govoreći o prigradskom saobraćaju, Stojković je istakao da Direkcija razmatra zahteve stanovnika i, kada postoje opravdani razlozi, menja red vožnje ili pojedine polaske.

Izmene se najčešće sprovode zbog infrastrukturnih radova, poput onih u Jelašnici i Medoševcu, dok je kao jednu od lokacija na kojoj su planirani radovi pomenuo i Popovac.

Posebno je ukazao na zahteve za otvaranje novih autobuskih stajališta. Kako je objasnio, prilikom njihovog razmatranja vodi se računa o udaljenosti između postojećih stajališta, ali i o tome da dodatna zaustavljanja ne uspore prevoz.

Prema njegovim rečima, razmak od 500 metara jedan je od važnih kriterijuma pri proceni opravdanosti novih stajališta.

Šta se dešava kada sneg i led blokiraju autobuske linije?

Stojković je naglasio da je Direkcija spremna za zimske uslove i da je bezbednost putnika apsolutni prioritet.

Predstavnici Direkcije uključeni su u rad gradske zimske službe i u stalnoj su komunikaciji sa nadležnima za održavanje saobraćajnica.

Dispečerski centar putem GPS sistema prati kretanje autobusa, dok vozači sa terena prijavljuju pojavu snega, leda i drugih prepreka koje mogu uticati na bezbedno odvijanje saobraćaja.

Posebno su zahtevne linije koje prolaze kroz naselja sa većim usponima, gde poledica može izazvati proklizavanje i otežati manevrisanje autobusima.

U takvim situacijama, kako je objasnio Stojković, vozač procenjuje da li je prolazak određenom deonicom bezbedan.

Ukoliko nije, autobuska linija može privremeno da bude skraćena za jedno ili dva stajališta, dok nadležne zimske službe ne očiste saobraćajnicu.

Nakon uklanjanja snega i leda, autobusi se vraćaju na redovne trase.

Stojković je poručio da su dobra koordinacija prevoznika, dispečera i zimskih službi ključni za nesmetano funkcionisanje gradskog i prigradskog prevoza, posebno u danima kada vremenske prilike otežavaju saobraćaj.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Redakcija Niš TV