Ružica Nikolić iz Niša godinama sama podiže unuka Iliju, koji je danas srednjoškolac. Da bi ga zaštitila, kako kaže, iz kuće je izbacila sopstvenog sina, a potom se gotovo dve godine borila za starateljstvo. Živeli su od socijalne pomoći, dečjeg dodatka i njenih povremenih poslova.

Danas im pomoć Alimentacionog fonda donosi sigurniji mesečni prihod, ali dugovi, računi i svakodnevni troškovi i dalje predstavljaju veliki teret.

O unuku brine još od njegovog polaska u osnovnu školu. Govoreći o tome kako je postala njegov staratelj, Ružica se priseća dugog sudskog postupka i pomoći advokatice koja je njihov slučaj prihvatila bez naknade.

„Sudski proces je trajao dve godine. Ne bih uspela sama da nisam našla advokaticu koja nam je izašla u susret da sve to odradi besplatno, iz humanih razloga, baš zbog deteta. Dobila sam starateljstvo, roditelji su lišeni roditeljskog prava zbog nasilja u porodici i dete je ostalo sa mnom“, priča Ružica.

„Zadužiš se, vratiš i sve ukrug“

Nakon što je unuk ostao kod nje, trebalo je obezbediti novac za hranu, odeću, školu i račune. Ružica je prihvatala povremene poslove, ali ni uz socijalnu pomoć i dečji dodatak nije uspevala da pokrije sve potrebe.

„Od tada ga čuvam sama. Živeli smo od socijalne pomoći, njegovog dečjeg dodatka i mojih povremenih privatnih poslova. Snalazili smo se, u dugovima doduše, jer nismo imali za sve. Zadužiš se, kad primiš nešto, ti vratiš, opet ostaneš i sve ukrug“, opisuje ona.

Pomoć Alimentacionog fonda donela im je mesečni prihod na koji mogu da računaju. Za Ružicu to znači manje neizvesnosti kada treba da obezbedi ono što je Iliji potrebno.

„Kad se pojavio Alimentacioni fond, obratili smo se. Prihvatili su, odobrili, tako da nam ta alimentacija mnogo znači mesečno“, kaže Ružica.

„Majka se ne seti ni da ga pozove“

Jedna od najtežih odluka bila je da sopstvenog sina izbaci iz kuće. Ružica kaže da je to učinila kako bi zaštitila unuka, koji je nakon toga ostao da živi sa njom.

„Ja sam zbog unuka izbacila sina iz kuće sa njegovom ženom i decom, njenom i njihovom zajedničkom. Svako gleda svoj put. Majka se ne seti ni da ga pozove, otac tu i tamo ga pozove. Ne znaju za njegove rođendane, da mu donesu poklon, da ga pozovu, da ga pitaju kako je. Bila sam samo ja uz njega i niko drugi“, govori Ružica.

Dečak o kojem je počela da brine u prvom razredu osnovne škole sada je srednjoškolac. Upisao je školu i izabrao zanimanje kojim želi da se bavi.

„Kad sam uzela da ga čuvam, imao je 28 kilograma. Pravi momak, 15 godina napunio. Upisao je srednju školu, sada je srednjoškolac. Počela sam od prvog razreda osnovne da ga čuvam, sada je prva godina srednje škole“, kaže baka.

Od penzije joj odbijaju 30 odsto, a računi su se godinama gomilali

Na pitanje koliko joj je bilo teško da sama nosi sve obaveze, Ružica odgovara pričom o neplaćenim računima i dugovima koji je prate i danas.

„Nisam mogla da plaćam račune, računi su se gomilali, izvršitelji… I kada sam uspela da dobijem penziju, od penzije skidaju 30 posto. Nemam uslova da kupim nešto, nego se i za to zadužiš“, priča ona.

Dodatni udarac za kućni budžet, prema njenim rečima, bio je gubitak prava na dečji dodatak nakon što je počela da prima penziju.

Objašnjava da su prešli prihodovni cenzus, iako joj deo primanja odlazi na naplatu dugovanja.

Pred zimu je posebno brine kako će zagrejati kuću. Dotrajala stolarija propušta hladnoću, a novca za rešavanje tog problema nema dovoljno.

„Stolarija je stara. Obezbediš drva, nešto kupiš, a ono duva kroz prozore. Grejemo dvorište, bukvalno. Izuzetno je teško, jer od moje penzije ostane skoro ništa kada se sve oduzme“, kaže Ružica.

„Baka se trudi da mi pruži sve što može“

Ilija je učenik prvog razreda Ugostiteljske škole, na smeru kulinarski tehničar. Zadovoljan je izborom, jer je, kaže, upravo to želeo da upiše.

O odrastanju uz baku govori kratko i sa zahvalnošću, svestan njenog truda da mu obezbedi ono što mu je potrebno.

„Meni je super. Baka se trudi da mi pruži sve što može. Ova novčana pomoć mi pomaže dosta“, kaže Ilija.

Dok on započinje novo poglavlje školovanja, Ružica nastavlja borbu sa svakodnevnim troškovima.

Pomoć Alimentacionog fonda ne rešava sve njihove probleme, ali im, kako ističe, donosi važnu sigurnost – da za deo Ilijinih potreba svakog meseca imaju na šta da računaju.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Izvor: Snaga Juga