Dve godine rata u Gazi: 66.000 mrtvih, glad, ruševine i krhka nada u mir
GAZA- Dve godine nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, Bliski istok se i dalje suočava sa najtežom humanitarnom i političkom krizom u svojoj savremenoj istoriji. Sukob koji je počeo brutalnim upadom ekstremističkih grupa iz Gaze prerastao je u razarajući rat koji je, prema podacima Agencije UN za palestinske izbeglice (UNRWA), do danas odneo živote više od 66.100 ljudi, dok je više od 170.000 ranjeno.
Stanovništvo Gaze je gotovo u potpunosti raseljeno, a čak 80% infrastrukture — uključujući škole, bolnice i stambene objekte — je uništeno ili teško oštećeno. Manje od 40% bolnica funkcioniše, i to delimično, usled hroničnog nedostatka goriva, medicinske opreme i osoblja.
Godišnjica tragedije i kolektivnog gubitka
Dok su Palestinci opustošeni glađu, ruševinama i konstantnim strahom, u izraelskom kibucu Kfar Aza održana je komemoracija u znak sećanja na napad 7. oktobra, koji je inicirao krvavi rat. Porodice žrtava i preživeli okupili su se ispred zgrade gde su se vodile borbe s Hamasom, paleći sveće ispod fotografija sedam meštana koji su izgubili živote tog dana.
Izrael, Hamas i talac pregovori
U više navrata tokom sukoba dolazilo je do privremenih primirja. Prvo je uspostavljeno 24. novembra 2023, kada je Hamas oslobodio 81 taoca u zamenu za 240 palestinskih zatvorenika. Poslednje primirje postignuto je 19. januara 2025. uz posredovanje Katara, Egipta i SAD. Tada su oslobođena 33 taoca, uključujući tela osam poginulih. Međutim, Izrael je dva meseca kasnije jednostrano prekinuo dogovor i obnovio bombardovanje.
U rukama Hamasa i dalje se nalazi 48 talaca, za koje Izrael veruje da je najmanje 20 još uvek živo — među njima i srpski državljanin Alon Ohel.
Geopolitička eskalacija: Liban i Iran u plamenu
Sukob se nije zadržao samo u Pojasu Gaze. Tokom septembra 2024, došlo je do eksplozija u Libanu, u kojima je poginulo najmanje 37 ljudi, a više od 3.000 povređeno. Eksplozije voki-tokija i pejdžera koje koristi Hezbolah dodatno su pogoršale situaciju, kulminirajući 27. septembra kada je Izrael ubio lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha.
Sledeći front otvoren je između Izraela i Irana u junu 2025, kada je izraelska vojska pokrenula napade na iranske nuklearne objekte. Iran je odgovorio raketnim udarima, a u sukob su se uključile i SAD. Iako je predsednik Donald Tramp 24. juna proglasio prekid vatre, tenzije i dalje tinjaju.
Glad i humanitarna katastrofa
Dana 22. avgusta 2025, međunarodne organizacije su zvanično proglasile glad u najvećem gradu Gaze. Izraelska blokada pomoći, kolaps proizvodnje hrane i masovno raseljavanje doprineli su potpunom slomu osnovnih uslova za život. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacio je ove tvrdnje kao „neutemeljene“.
Međunarodne reakcije i mirovni pokušaji
Međunarodni sud pravde je 26. januara 2024. naložio Izraelu da preduzme mere kako bi sprečio genocid nad Palestincima, nakon tužbe Južne Afrike. Izrael je optužbe nazvao „moralno odbojnim“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da se sećanje na napad iz oktobra 2023. mora koristiti kao podsticaj za mir, dok je generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio da je situacija u Gazi „katastrofa koja prkosi ljudskom razumevanju“.
Trampov mirovni plan – poslednja nada?
Krajem septembra 2025, američki predsednik Donald Tramp predstavio je mirovni plan u 20 tačaka, koji predviđa kraj izraelske ofanzive, oslobađanje talaca i razoružanje Hamasa. Iako je Hamas prihvatio sporazum, pregovori su u toku, a njihova implementacija ostaje neizvesna.
Redakcija Portala
