Petrov: Sretenjski ustav kratko je važio, ali je zauvek utemeljio ideju moderne Srbije
Sretenjski ustav je formalno-pravno živeo tek kratko, ali je u duhovnom i identitetskom smislu obezbedio sebi trajanje „dok je srpskog naroda i srpske države“, izjavio je predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov. Kako je ocenio, taj ustavotvorni projekat nije mogao da opstane pod pritiskom velikih sila, od kojih mnoge u to vreme nisu imale ni sopstvene ustave, pa nisu ni razumele suštinu ideje ograničavanja vlasti.
Petrov je podsetio da je Sretenjski ustav, iako je stupio na snagu, važio svega nekoliko nedelja. Pozivajući se na Milovana Milovanovića, koji ga je svojevremeno nazvao „mrtvorođenim“, Petrov je rekao da je izraz možda grub, ali da oslikava realnost političkog trenutka u kom je Srbija pokušala da napravi iskorak koji je prevazilazio tadašnje okolnosti.
Govoreći o 1835. godini, Petrov je povukao paralelu sa današnjicom – Srbiju je i tada, kao i sada, pratio „evropski put“, iako je tada bila autonomna kneževina u okviru Otomanskog carstva. U tome vidi i trajno protivrečje srpske politike i identiteta: „Mi jesmo Evropa, ali i nismo“, naveo je, objašnjavajući da je Srbija u političko-pravnom i državotvornom smislu vekovima deo Evrope, dok je mentalitetski i kulturno u značajnoj meri okrenuta istoku.
Petrov smatra da je Srbija usvojila ustav u trenutku kada ga mnoge evropske države nisu imale, što govori o ambiciji, ali i o riziku „istrčavanja“ pred istoriju. U tom kontekstu osvrnuo se i na savremen period, navodeći da je i u novije vreme bilo avangardnih ustavnih rešenja koja su potom operacionalizovana kroz pravosudne zakone, da bi se ubrzo opet otvorile rasprave i kritike – uz očekivanje da Evropa, a posebno Venecijanska komisija, bude svojevrsni moderator u domaćim političkim sporovima.
Iako je imao „tužnu sudbinu“, Petrov ističe da je Sretenjski ustav idejno bio izuzetno moderan – donošenjem principa podele vlasti, zaštite ljudskih prava i slobodarskog duha, koji su u pojedinim segmentima bili novina i za razvijenu Evropu tog vremena. Upoređujući ga sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, ukazao je da su dva ključna principa opstala do danas: organizacija vlasti kroz podelu vlasti i zaštita ljudskih prava i sloboda, koja je u savremenom sistemu razvijena kroz sudsku i ustavno-sudsku zaštitu.
Petrov je dodao i da su novi mehanizmi i institucije, poput Ustavnog suda, produkt dugog procesa izgradnje države, ali da se institucije ne grade samo normama. „Morate da gradite i kroz jake ljude koji nose identitetski i vizionarski sadržaj“, poručio je, uz ocenu da je jedan od domaćih problema nestrpljivost i potreba da se „odmah vide najdublji rezultati“ novih rešenja.
Predsednik Ustavnog suda najavio je i da će u toj instituciji u Beogradu biti organizovana svečarska sednica na kojoj će biti predstavljene nove sudije, uz postavku originalnog teksta Sretenjskog ustava.
Izvor: (Tanjug)
