Politički zemljotres u Francuskoj: Odbijen opoziv Makrona, Le Pen „spasila“ predsednika
PARIZ – Predlog za opoziv francuskog predsednika Emanuela Makrona zvanično je odbačen kao neprihvatljiv, saopštila je danas kancelarija Narodne skupštine Francuske. Inicijativu je podnela levičarska koalicija Nepokorena Francuska (LFI), a njeno odbacivanje izazvalo je buru na političkoj sceni.
Manuel Bompar, nacionalni koordinator LFI, izjavio je putem mreže X da su poslanici levice glasali za, Makronove pristalice i Republikanci protiv, dok je krajnje desničarski Nacionalni front bio uzdržan.
– Marin Le Pen je još jednom spasila Makrona, poručio je Bompar, prenosi BFM TV.
U francuskom Ustavu navodi se da se predsednik može opozvati u slučaju ozbiljnih propusta u obavljanju dužnosti. Uprkos tome, predlog, koji je potpisalo 104 poslanika, nije prošao prvi institucionalni prag.
Lider LFI, Žan-Lik Melanšon, pozvao je 6. oktobra na hitno razmatranje opoziva, nakon ostavke premijera Sebastijana Lekornija. Međutim, pokušaj opoziva brzo je zaustavljen.
Lekorni: Raspuštanje parlamenta malo verovatno
Premijer u odlasku, Sebastijan Lekorni, izjavio je da je mogućnost raspuštanja parlamenta „malo verovatna“. Nakon serije konsultacija s predstavnicima političkih stranaka, ocenio je da postoji dovoljno saglasnosti za usvajanje budžeta do kraja godine.
– To stvara zamah i konvergenciju, čineći raspuštanje parlamenta manje izglednim, rekao je Lekorni, prenosi Reuters.
Makron mu je prethodno dao rok od 48 sati da finalizuje pregovore, uz upozorenje da bi neuspeh mogao dovesti do vanrednih izbora.
Ministar finansija: Penziona reforma ostaje, ali uz moguće ustupke
Penziona reforma ostaje ključna tačka sukoba u francuskoj politici. Privremeni ministar finansija Rolan Leskir izjavio je da bi izmene reforme bile izuzetno skupe za državni budžet.
– Samo delimične izmene mogle bi da koštaju stotine miliona evra u 2026, a milijarde u 2027, izjavio je Leskir za France Inter. Iako je otvoren za kompromis, naglasio je da „svaki ustupak ima cenu koju neko mora da plati“.
Reforma iz 2023. godine postepeno povećava starosnu granicu za penziju sa 62 na 64 godine. Vlada tvrdi da je to neophodno za fiskalnu stabilnost, dok sindikati i opozicija najavljuju nove proteste.
Uprkos političkoj krizi, Leskir je poručio da francuska ekonomija pokazuje znake otpornosti.
– U trećem kvartalu 2025. beležimo bolje rezultate od Nemačke, Italije i proseka evrozone, rekao je.
Anketa: Nacionalno okupljanje ubedljivo vodi pred izbore
Najnovije istraživanje agencije Toluna-Harris Interactive pokazuje da bi, ako bi se predsednički izbori održali danas, desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) osvojilo najviše glasova u prvom krugu – bez obzira da li bi ih predvodila Marin Le Pen ili njen mlađi saradnik Žordan Bardela.
Prema anketi, Le Pen bi dobila podršku čak 86% ispitanika, dok bi lider levice Žan-Lik Melanšon osvojio 65%. Centristički i republikanski kandidati, poput bivših premijera Eduara Filipa (15%) i Gabrijela Atala (12%), zaostaju značajno. Lider Republikanaca, Bruno Retajo, beleži podršku između 10 i 11%.
Istraživanje je sprovedeno 7. oktobra na uzorku od 1.289 građana starijih od 18 godina.
Francuska na političkoj klackalici: kriza vlasti, rast desnice, ekonomska neizvesnost
Dok se parlament pokušava konsolidovati oko budžeta, politički lideri vode tihu bitku za dominaciju uoči potencijalno prelomnih izbora. Opoziv Makrona je odbijen, ali uzdrman politički balans i rast podrške krajnjoj desnici ukazuju da francuska politička scena ulazi u novu, neizvesnu fazu.
Redakcija Portala
