SNS ubedljivo prva: istraživanje Faktor plusa pokazuje veliku prednost vlasti nad opozicijom

Najnovije istraživanje javnog mnjenja agencije Faktor plus pokazuje da Srpska napredna stranka, sa Aleksandrom Vučićem kao najprepoznatljivijim političkim osloncem, i dalje zauzima ubedljivo vodeće mesto na političkoj sceni Srbije.

Kada bi izbori bili održani sada, SNS bi osvojio 46,4 odsto glasova, dok bi takozvana studentska lista, povezana sa Vladanom Đokićem, imala podršku od 28,7 procenata. Istraživanje je rađeno tokom aprila, terenskom metodom, na uzorku od 1.000 ispitanika.

Prema rezultatima ove ankete, pored SNS-a i studentske liste, cenzus bi prešle još tri političke opcije: proevropska opozicija sa 8,6 odsto podrške, Socijalistička partija Srbije sa 5 odsto i lista doktora Branimira Nestorovića sa 3 odsto glasova.

Ovi podaci ukazuju na to da vladajuća stranka zadržava dominantnu poziciju, dok je opozicioni prostor i dalje podeljen između više političkih aktera i različitih ideoloških pravaca.

Izvršni direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić ocenjuje da je SNS, uprkos turbulentnom političkom periodu, uspeo da sačuva svoje biračko telo i ostane najjača politička snaga u zemlji.

Kako navodi, rezultat od oko 46 odsto daje vladajućoj stranci mogućnost da tokom kampanje dodatno učvrsti podršku i obezbedi većinu u budućem parlamentu. Pejić podseća i na rezultate lokalnih izbora, na kojima je SNS sa socijalistima osvojio oko 56 odsto glasova, što, prema njegovoj oceni, objašnjava aktuelni rejting naprednjaka.

Kada je reč o studentskoj listi, Pejić smatra da nije do kraja metodološki precizno meriti je kao klasičnu političku organizaciju, jer ona formalno ne postoji.

Prema njegovim rečima, građani koji su se u istraživanju opredelili za tu opciju uglavnom izražavaju protivljenje vlasti, a ne podršku jasno definisanom političkom programu, liderima ili organizaciji. On ocenjuje da je neformalni naziv „studentska lista” homogenizovao deo birača koji su protiv vlasti, ali da ostaje otvoreno pitanje kako bi se ti glasovi rasporedili u realnoj izbornoj utakmici.

Pejić upozorava i da bi u tom bloku moglo doći do podela, jer je reč o veoma heterogenoj grupaciji. Njihov zajednički imenitelj jeste protivljenje vlasti, ali različiti stavovi o pitanjima kao što su odnos prema Evropskoj uniji, Rusiji, regionalnoj politici ili unutrašnjim reformama mogli bi da postanu tačke razilaženja u narednom periodu.

Proevropska opozicija, prema istraživanju, trenutno ima 8,6 odsto podrške, ali Pejić ocenjuje da ozbiljniji rezultat može da ostvari samo ukoliko nastupi zajedno.

Pojedinačno, većina stranaka tog bloka ostaje slaba, dok bi cenzus, prema njegovoj proceni, samostalno mogli da pređu samo pojedini akteri. Njihov zajednički nastup, ukoliko do njega dođe, mogao bi da im omogući bolju poziciju, ali za sada taj blok deluje prilično pasivno i nedovoljno jasno profilisano.

Socijalistička partija Srbije, sa 5 odsto podrške, beleži slabiji rezultat nego ranije, što ukazuje na nastavak trenda pada. Ipak, Pejić smatra da socijalisti mogu biti i zadovoljni i nezadovoljni takvim rejtingom, jer je politička scena snažno polarizovana, a stranka se suočava i sa unutrašnjim izazovima.

Prema njegovoj oceni, SPS je i ranije pokazivao sposobnost da se vrati nakon slabijih rezultata.

Lista doktora Branimira Nestorovića, i bez intenzivne kampanje, prema ovom istraživanju prelazi cenzus sa 3 odsto podrške. Pejić ocenjuje da bi taj rezultat mogao dodatno da raste ukoliko bi ta politička opcija imala veće medijsko prisustvo i aktivniju kampanju.

Ispod cenzusa trenutno ostaju koalicija NADA sa 2,5 odsto podrške, Srpska radikalna stranka sa 2 odsto, pokret Kreni-promeni Save Manojlovića sa 1,8 odsto, kao i Zavetnici sa 1 procentom podrške. Za neku drugu stranku opredelilo se takođe oko 1 odsto ispitanika.

Takav raspored glasova dodatno pokazuje fragmentaciju političke scene, posebno na desnom delu političkog spektra, gde biračko telo, prema ocenama analitičara, postoji, ali politički akteri za sada ne pokazuju dovoljno spremnosti za objedinjavanje.

Istraživanje pokazuje i da većina građana očekuje izbore do kraja godine. Čak 62 odsto ispitanika veruje da će izbori biti održani krajem godine, 14 odsto očekuje izlazak na birališta u naredna tri meseca, dok 8 odsto smatra da će izbori biti raspisani tek sledeće godine. Istovremeno, dve trećine građana navodi da bi izašlo na izbore, dok 27 odsto kaže da ne bi glasalo, a 10 odsto još nema stav.

Na pitanje da li znaju za koga bi glasali, 75 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, dok je četvrtina još neodlučna.

Visoka potencijalna izlaznost pokazuje da bi naredni izbori mogli biti održani u atmosferi snažne političke mobilizacije. Pejić ocenjuje da izlaznost do određene granice ne menja značajno raspodelu glasova, ali da izuzetno visoka izlaznost, u atmosferi referendumske podele, može predstavljati izazov za vlast.

Kada je reč o uticaju izbora na političke tenzije u Srbiji, samo 7 odsto ispitanika smatra da bi izbori u potpunosti smirili situaciju. Više od polovine, odnosno 57 odsto, očekuje da bi izbori mogli delimično da smire tenzije, dok 23 odsto veruje da ne bi imali značajniji uticaj. Još 11 odsto ispitanika smatra da se politička situacija ne bi promenila, a 2 odsto nema odgovor.

Najnoviji rezultati ukazuju i na dublje probleme opozicionog bloka. Deo opozicionog delovanja godinama je bio zasnovan pre svega na protivljenju Vučiću i SNS-u, bez dovoljno jasnog međusobnog profilisanja, programa i razlika među samim opozicionim akterima. Zbog toga se biračko telo u tom prostoru često preliva od jedne opcije do druge, u zavisnosti od trenutnog političkog momenta, a ne nužno na osnovu stabilne programske podrške.

S druge strane, i SNS pred izbore ima važno strateško pitanje — da li će Aleksandar Vučić ponovo biti nosilac liste i svojim ličnim rejtingom dodatno ojačati rezultat vladajućeg bloka.

Dosadašnja istraživanja i izborna praksa pokazuju da popularnost SNS-a u velikoj meri počiva upravo na Vučićevom imenu i političkom autoritetu, što potvrđuje i činjenica da su liste naprednjaka u više izbornih ciklusa nosile njegovo ime.