Srbija pravi nacionalni AI model: Srpski jezik, ćirilica i latinica ulaze u novu tehnološku eru

U Beogradu je danas, u prisustvu predsednika Vlade Srbije prof. dr Đura Macuta, potpisan Protokol o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik i kontinuiranu saradnju na razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju u Srbiji. Protokol su potpisali Kancelarija za IT i eUpravu i 11 institucija i medija.

Protokol o saradnji potpisali su direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović i predstavnici Narodne biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, novinske agencije Tanjug, Radio-televizije Srbije, Radio-televizije Vojvodine, Javnog preduzeća „Službeni glasnik” i kompanije „Politika”.

Protokol je potpisan i sa predstavnicima Društva za jezičke resurse i tehnologije JeRTeh, ReLDI centra za jezičke podatke, Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti i Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju.

Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut istakao je da je reč o projektu od opšteg nacionalnog značaja, koji će Srbiju, kako je naveo, postaviti na nivo zemalja sa dominantnim jezicima, poput engleskog i drugih jezika koji su u ekspanziji.

„Na taj način ćemo zaštititi i svoju kulturu i svoje postojanje, ali ćemo na neki način obezbediti i bezbednost naših podataka i komunikaciju u tom velikom virtuelnom prostoru, s obzirom na to da je ćirilično pismo nešto što je naš original, ali i nešto što će nas uvesti u zonu sigurnije bezbednosti”, rekao je Macut.

On je potpisivanje protokola ocenio kao istorijski trenutak i dodao da je pred svima poduhvat velikih razmera za Srbiju kao zemlju.

„Na ovaj način ulazimo u veliki prostor koji ni mi ne možemo do kraja da definišemo. Na sastanku koji smo upravo imali pokušali smo da sagledamo gde je početak, a gde kraj. Početak možda možemo da definišemo, jer ćemo se vratiti u istoriju srpskog jezika, srpske kulture, srpskog identiteta i postojanja naučne, ali i svake druge misli u Srbiji. Međutim, kraj je nepoznat i nadam se da je ovaj model zapravo početak rada na primeni i implementaciji srpskog jezika u okviru velikog projekta, kako bismo u vremenu veštačke inteligencije imali dobro oruđe i sredstvo za napredak Srbije u svakom pogledu”, rekao je Macut.

Dodao je da se, uz primenu svih elektronskih platformi kojima Srbija raspolaže, može unaprediti obrazovni model za buduće generacije i omogućiti kvalitetno obrazovanje, uz razumevanje promena koje će veštačka inteligencija doneti u narednoj deceniji.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović istakao je da izgradnja nacionalnog velikog jezičkog modela za srpski jezik nije samo tehnološki projekat, već i pitanje srpskog jezika, kulture, identiteta i suvereniteta u 21. veku.

On je naveo da se, u skladu sa strategijom „Srbija 2030”, koju je predstavio predsednik Republike Aleksandar Vučić, realizuje projekat od nacionalnog značaja – prilagođavanje veštačke inteligencije srpskom jeziku i srpskoj kulturi.

„To znači da čuvamo srpski jezik, da čuvamo oba naša pisma – ćirilicu i latinicu, oba književna izgovora – ekavicu i ijekavicu, kao i sve naše dijalekte: šumadijsko-vojvođanski, istočnohercegovački, zetsko-raški, kosovsko-resavski i prizrensko-timočki”, rekao je Jovanović.

Dodao je da su globalni modeli veštačke inteligencije obučavani dominantno na engleskom jeziku i da je srpski jezik u njima prisutan, ali ne dovoljno i ne dovoljno kvalitetno.

„A ono čega nema u podacima, neće biti ni u veštačkoj inteligenciji. Zato je naš zadatak da zajedno sa bibliotekama, arhivima, medijima, naukom, privredom i stručnjacima obezbedimo kvalitetne podatke”, rekao je Jovanović.

On je naglasio da se ovim projektom nastavlja jačanje digitalnog suvereniteta Srbije i njene samostalnosti u eri veštačke inteligencije.

„Ostajemo nezavisni od stranih sistema i stranih tehnologija. Podaci će se čuvati u našoj zemlji, u državnom data centru u Kragujevcu, gde smo obezbedili veliki memorijski prostor dovoljan za ovaj projekat, otprilike petabajt podataka, a model srpskog jezika treniraće se na superkompjuterima koji su takođe smešteni u državnom data centru u Kragujevcu. Iskoristićemo sva postojeća znanja i tehnologije, ali ćemo ih prilagođavati našim potrebama, našem jeziku i našem kulturnom kontekstu”, rekao je Jovanović.

Potpisivanju Protokola u Kući eUprave prisustvovali su i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji Jakup Beriš.