Tabaković: Odugovlačenje oko NIS-a nas iscrpljuje, inflacija ostaje pod kontrolom, a marže nisu podigle cenu hrane

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da odugovlačenje oko prodaje ruskog udela u NIS-u iscrpljuje državu i stvara dodatne troškove, dok je NBS zbog globalne neizvesnosti i rasta cena energenata povećala projekciju prosečne inflacije za 2026. na 3,6 odsto, a prognozu rasta BDP-a smanjila na tri odsto.

„Ovo odugovlačenje jeste nešto što nas iscrpljuje, nešto što nas košta, a iscrpljuje nas u svakom smislu“, rekla je Tabakovićeva govoreći o pitanju vlasništva u NIS-u.

Ona je navela da se državno rukovodstvo bori da ostvari vlasničko pravo i pomogne promeni vlasništva na način koji ne bi ugrozio dalji rad Naftne industrije Srbije. Prema njenim rečima, važno je i da Petrohemija nastavi da radi, jer je to od velikog značaja za državu.

Tabakovićeva je napomenula da se ona, kao guverner NBS, po tom pitanju ništa ne pita.

„Nisu me pitali ni kada je Komercijalna banka privatizovana, što nikada neću moći da prežalim“, dodala je ona.

Govoreći o inflaciji, guvernerka je istakla da su cene hrane u Srbiji i dalje niže nego pre godinu dana, što, kako je ocenila, pokazuje da prestanak važenja uredbe o ograničenju marži u trgovini na veliko i malo za sada nije imao veći uticaj na rast cena hrane.

Prema njenim rečima, time su potvrđena očekivanja da se nakon prestanka važenja uredbe, 1. marta, neće automatski dogoditi rast marži i povratak na nivoe koji su postojali pre njenog donošenja.

„Činjenica da uredba nije produžena nakon februara pokazuje da nosioci ekonomske politike u Srbiji drže reč i da je ograničenje marži korišćeno kao privremena mera do donošenja sistemskih zakona, koji imaju za cilj da na trajan način urede odnose između proizvođača, dobavljača i trgovaca“, rekla je Tabakovićeva.

Centralna banka očekuje da će prosečna inflacija u 2026. godini iznositi 3,6 odsto, dok je u prethodnoj projekciji bila procenjena na 3,3 odsto. Tabakovićeva je navela da će se inflacija u ostatku tekućeg tromesečja, kao i u trećem tromesečju, kretati u granicama cilja Narodne banke Srbije, koji iznosi tri odsto, uz odstupanje od plus-minus 1,5 procentnih poena.

Ipak, kako je objasnila, znatan rast svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, u kombinaciji sa niskom bazom iz septembra prošle godine, kada su marže u trgovini bile ograničene na 20 odsto, uticaće na to da se inflacija krajem ove i početkom naredne godine privremeno nađe blago iznad gornje granice cilja.

„Nakon toga, inflacija će usporavati i vratiti se u granice cilja, s obzirom na to da je već u drugom tromesečju 2027. u proseku vidimo na gornjoj granici cilja“, rekla je Tabakovićeva.

Dodala je da NBS nastavak postepenog usporavanja inflacije očekuje i u ostatku naredne godine, kao i njeno kretanje u granicama cilja do kraja perioda projekcije.

Prema njenim rečima, rast svetskih cena energenata za sada se nije u velikoj meri odrazio na inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede.

Tabakovićeva je ukazala da povećani troškovi energije ne utiču samo direktno na inflaciju, kroz rast cena naftnih derivata, već i indirektno, preko rasta cena hrane, industrijskih proizvoda i usluga.

„Viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva po tom osnovu odraziće se i na privredni rast. Zato smo, kao i druge centralne banke, korigovali projekciju inflacije naviše, a ekonomsku aktivnost naniže u odnosu na našu projekciju“, rekla je guvernerka.

Prema njenim rečima, rast domaće ekonomije biće vođen domaćom tražnjom, investicijama i infrastrukturnim projektima u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, kao i izvozom usluga povezanih sa održavanjem specijalizovane međunarodne izložbe.

Guvernerka je istakla da dodatna tražnja povezana sa Ekspom 2027 neće generisati inflatorne pritiske koji bi inflaciju udaljili od ciljanog raspona. Dodala je i da je robni izvoz u prva tri meseca ove godine porastao za 7,4 odsto međugodišnje, pre svega zahvaljujući većem izvozu prerađivačke industrije i sektora povezanih sa automobilskom industrijom.

Govoreći o spoljnim ekonomskim pokazateljima, Tabakovićeva je navela da se, zbog rasta cena energenata, očekuje da deficit tekućeg računa ove godine iznosi oko šest odsto BDP-a, dok bi 2027. trebalo da bude smanjen na oko četiri odsto, zahvaljujući efektima Ekspa, rastu turističkih i poslovnih usluga.

Ona je rekla i da je priliv stranih direktnih investicija u prva tri meseca iznosio 369,3 miliona evra, što je manje od očekivanog zbog povećane globalne neizvesnosti.

Tabakovićeva je podsetila da je Srbija krajem aprila uspešno emitovala evroobveznice u ukupnom iznosu od oko tri milijarde evra, uključujući i dvanaestogodišnju zelenu obveznicu namenjenu finansiranju projekata održivog razvoja.

Govoreći o deviznom tržištu, navela je da je NBS tokom prvog tromesečja neto prodala 1,2 milijarde evra kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, dok su devizne rezerve krajem aprila iznosile 28,2 milijarde evra.

„Stabilan finansijski sistem, kontrolisana inflaciona očekivanja i očuvana stabilnost deviznog kursa omogućavaju da se efekti spoljnih poremećaja ublaže i da građani i privreda ne budu izloženi prekomernim tržišnim oscilacijama“, rekla je guvernerka.

Ona je istakla da Izvršni odbor NBS od septembra 2024. godine nije menjao referentnu kamatnu stopu, koja iznosi 5,75 odsto, navodeći da će monetarna politika ostati oprezna i fleksibilna kako bi se očuvala cenovna i finansijska stabilnost.

Govoreći o ekonomskim kretanjima, guvernerka je navela da će se inflacija u Srbiji, prema novoj projekciji NBS, u najvećem delu godine kretati u granicama cilja od tri odsto, uz odstupanje od plus-minus 1,5 procentnih poena. Prosečna inflacija u 2026. sada se procenjuje na 3,6 odsto, što je nešto više u odnosu na prethodnu projekciju od 3,3 odsto.

Tabaković je ocenila da bi inflacija krajem ove i početkom naredne godine mogla privremeno da bude blago iznad gornje granice cilja, pre svega zbog rasta svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda. Nakon toga, očekuje se njeno usporavanje i povratak u ciljani raspon.

Guvernerka je naglasila i da prestanak važenja uredbe o ograničenju marži u trgovini nije doveo do većeg rasta cena hrane. Kako je rekla, cene hrane su i dalje niže nego pre godinu dana, što pokazuje da je mera ograničenja marži bila privremenog karaktera, do donošenja sistemskih zakona koji bi trebalo trajnije da urede odnose između proizvođača, dobavljača i trgovaca.

NBS će, kako je poručeno, nastaviti da vodi opreznu i fleksibilnu monetarnu politiku. Referentna kamatna stopa od septembra 2024. nije menjana i iznosi 5,75 odsto, dok su devizne rezerve krajem aprila dostigle 28,2 milijarde evra. Tabaković je ocenila da stabilan finansijski sistem, kontrolisana inflaciona očekivanja i očuvana stabilnost kursa omogućavaju da se ublaže efekti spoljnih poremećaja na građane i privredu.

Govoreći o globalnim kretanjima, Tabakovićeva je navela da MMF procenjuje da će globalna inflacija u ovoj godini iznositi 4,4 odsto, dok bi u slučaju dubljeg i dugotrajnijeg energetskog šoka mogla da pređe pet ili šest odsto. Dodala je da su očekivanja za rast svetske privrede korigovana naniže, a da su posebno nepovoljne projekcije za zonu evra, najvažnijeg ekonomskog partnera Srbije.

Prema njenim rečima, Evropska centralna banka očekuje da će prosečna inflacija u zoni evra ove godine iznositi 2,6 odsto, što će uticati na slabljenje kupovne moći i usporavanje ekonomskog rasta na 0,9 odsto.

Izvor: (Tanjug)